Treba Igoru Juriću da kidnapuju, siluju i ubiju dete, pa da ga upozna šira javnost
Treba Slobodanu Negiću da se desi ovakva tragedija, pa da isto tako zadivi javnost
Treba Davoru Dragičeviću da se desi nešto slično, pa da društvo ustane
Koliko je takvih diskretnih heroja
Za koje ni ne znamo da postoje, a posle im se poklonimo i divimo
Dok nam Karleuše, Kristijani, Vučićevići, Mitrovići, Marići i ostali objašnjavaju šta je život
Spuštajući se ispod svakog nivoa ljudskosti
Sinoćno gostovanje Slobodana Negića više je odjeknulo u javnosti
Nego sva danonoćna obraćanja predsednika i raznih plaćenih “ludaka” sa Pinka i Hepija
Koja ubijaju sve ono što je preživelo ili ostalo u Srbiji
Molim ljude, tačnije apelujem, da poslušaju ovu emisiju
Ne samo zbog informisanosti, nego zbog duševnog zdravlja
I svesti o tome šta je čovek, i da se može biti čovek, i u najvećem bolu, patnji, užasu
Kada je tuga neizmerna i kada mu se čitav svet ruši, slama, nestaje
Sve ono što je gradio, dajući svu ljubav sveta detetu, sa svojom suprugom
I opet ostaje čovek, a mogao bi sa pravom da se digne protiv svih
Iako trenutak nije ni malo srećan, ponosan sam kada otkrijem ovakve ljude
Pred kojima imam potrebu samo da zaćutim i da im se poklonim
Uz svest da je društvo preživelo
Da je čovek preživeo
I da koliko god da je nemira, nepravde, nezadovoljstva
Ima nade
Čim ima ovakvih ljudi i ovakvih glasova, koji mi ulivaju sigurnost
Koje nemamo prilike često da čujemo, ali kada ih sretnemo
Zauvek ostaju u nama
Hvala Slobodane za svaku reč, emociju
I izvini
Što društvo, čiji smo i mi deo, svako od nas
Nije zaštitio tvoje predivno dete, i drugu decu
Ko nas je učinio toliko nemoćnim, isključenim, zaluđenim, zagledanim više u mobilne telefone, nego u realan život oko nas?
Umesto da čuvamo i štitimo jedni druge, kao najveću vrednost
Izvini Slobodane, Igore, Davore…
Izvinite svi dragi ljudi čija deca nisu spašena, a mogla su
radio gornji grad 
