Kako godine prolaze sve se više menja moj odnos prema ženama
Tačnije prema modelu žene koja me privlači na duže staze
U početku su to bile neke fizičke stvari, izgled, crna kosa
Nakon toga otmenost, ljupkost, mističnost, atraktivnost, ono nešto
Ali sada, sve više, uvek mi je prva asocijacija za ženu
Dobrota
Ono da je pre svega čovek
Da kada gledam u nju vidim i oslonac a ne samo teret
Prijatelja a ne suparnika
Sestru a ne samo ljubavnicu
Sagovornika a ne cinika koji sve osporava
I lepota i pamet i stav ne znače ništa ako žena nije suštinski dobra
Kada kažem dobra mislim dobra za mene
Da je na mojoj strani
Tačnije da ima ono dublje razumevanje za život, ljude
A ne da pokazuje gađenje prema svemu što vidi
Da bude dama, naravno
Ali ne tako što će da ismeva druge nego da ih razneži samom svojom pojavom
Dobrota žene se vidi na njenom licu, u pokretima, glasu…
Meni je dobrota opsesija
Ne dobrota samo kao pomaganje
Nego dobrota kao onaj osećaj u grudima da ne želiš nikome zlo
Da ideš otvoreno prema ljudima
Jedan realni idealizam koji ništa ne može da naruši
Žena XXI veka je sve, samo ne to
Zna da bude nemilosrdna do besvesti…
Osvetoljubiva, sujetna, zavidna, pokvareno drska
Tačnije onakva je kakvo joj je iskustvo života oko sebe
Ono što je trpela – to sada drugima vraća
Zato me privlači dobrota žene
Kao suprotnost ženama koje najčešće srećem
Privlači me i ona narodska, čista, kada veruje na reč
A i ona dublja, prosvećena, kada misli na druge
Društvo, svet a ne samo na sebe
Zato današnje veze tako brzo pucaju
Jer ne postoji ideal za koji žive, osim eventualno dece
Zato dobrota
Zato prirodnost i spontanost
Zato onaj osećaj da možeš nekome da veruješ i da se osloniš
Zato ona lakoća kada si sa nekim
A ne izveštačenost, uštogljenost, laž u samoj osnovi
Iskreno, malo je devojaka u kojima sam to prepoznao
Premalo
radio gornji grad 
