Dejan Đorđević: PESMA UMORNOG SNEVAČA

162782701_2898544320404384_8737956925761616766_n

PESMA UMORNOG SNEVAČA
.
Mene mogu da grizu razne bube
i da pojedu kao mrvicu hleba
koja začudnom dečaku u svome rodu
nespretno ispada na pod.
Otkrivam se celome svetu i nudim svoje grudi
da slobodno zarije mač
jer moje srce žudi i dušu moja tera u plač
u viku BUDI, BUDI!
Živim kao u pesmama svojim
sa strofama kratkim, zgusnutoga stiha
na početku kao da se ničega ne bojim
a onda brojim i brojim slovo po slovo
i tu je kraj, glas tinja kao zagasla vatra.
Ja ne nudim mnogo i ne tražim mnogo
jer kad bih mogao ne bih ni to
ja pitam: ima li mesta na ovoj zemlji
za granu jednoga bresta
koju sam slučajno slomio.
Ja tražim samo da neko primi odgovornost
za mene i moju pesmu
da utiša tu buru besnu u mojoj glavi
da kaže, šta tu nije dobro
ako se sanja u obrnutom pravcu
i šta je tu zlobno ako je snevač umoran.