LASLO VEGEL: Na ratnoj nozi sa Zapadom

6469_500154700058070_432575200_n

Fragmenti iz dnevničkih beleški: Zašto ogromna većina građana ćuti

subota, 23. jul 2022.

Posve sam siguran da će današnji govor Viktora Orbana u Tušvanjošu izazvati ogromno sablažnjavanje. Nisam neki kolumnista koji utiče na formiranje javnog mnjenja, ja vodim samo svoj dnevnik, i upravo zbog toga i citiram ono što je u Tušvanjošu rečeno, da bi neko kasnije mogao da istražuje čime su moji savremenici bili zaokupljeni. Reakcije prvog dana svedoče o tome da je mađarski premijer svakog stavio pred lični izbor. Nastala je situacija ili-ili. Nema više izgovora. Nema više pihtijastog srednjeg puta. Nema više ni ovog, ni onog. „… internacionalna levica ima jednu varku, jednu ideološku mutljavinu, to je ona njihova tvrdnja da u Evropi odvajkada žive rasno pomešane nacije. To je jedna istorijska i semantička opsena, jer meša različite stvari. Naime, postoji jedan svet u kojem se evropski narodi mešaju s pridošlicama izvan Evrope. To je svet mešanih rasa. A tamo gde smo mi, samo narodi iz Evrope, oni se međusobno mešaju, rade, sele. Zato mi u Panonskoj niziji nismo mešana rasa, mi smo jednostavno mešavina naroda koji su domaći u Evropi. I ako je povoljna konstelacija zvezda, i ako dunu dobri vetrovi, onda ovi narodi povrh svega u jednom ovakvom hungaro-panonskom sosu mogu i da se stope, uspostavljajući jednu vlastitu, novu evropsku kulturu. Za to smo se uvek i borili. Voljni smo da se mešamo među sobom, ali nećemo da postanemo narodi mešane rase”. Ili: „migracije su podelile Evropu. Jedna njena polovina je takav svet, u kojem zajedno žive evropski i, osim njih, vanevropski narodi. Ove zemlje nisu konglomerati nacija, naroda. Ne Zapad, nego post-zapad. I oko 2500. godine će i da usledi definitivna demografska smena. Drugu polovinu Evrope činimo mi, Srednjoevroljani. I te dve strane su u stalnom sukobu. Mi smo, doduše, izašli s nekim predlozima, da ostavimo jedni druge na miru, da svako sam odluči s kim bi voleo da živi, ali naši predlozi su odbijeni, tako da se bitka nastavlja s ciljem da budemo pretvoreni u ljude poput njih. Brisel, uz pomoć Šoroševih trupa, hoće da nam nametne migrante”. Upotreba izraza „rasa” danas ne može da ostane bez posledica. Drugo značenje ima danas, nego što je imao juče. Nekad ga je i Babič upotrebljavao, pisao je i ovo: „…mađarska promišljenost zaista nije samo puka intelektualna tradicija, ona je deo rase.” Samo što Babič nije na isključiv način shvatao značenje te reči. „Ili je ona sama smesa mnoštva rasa, pa ipak je samo jednojezična i jednodušna mađarska nacija.” (…)

nedelja, 24. jun 2022.

Biseri iz Srbije: Aleksandar Vulin, ministar za unutrašnje poslove Srbije, na televiziji Pink je saopštio da jedna od najvećih obaveštajnih službi na svetu vrši ogroman pritisak na predsednika Vučića da on (Vulin) bude izostavljen iz sastava nove vlade Srbije. Dotična služba namerila je da vrbuje i njega (Vulina). On (Vulin) je sve te ponude odbio, jer je njemu (Vulinu) Srbija najvažnija, te da će i po cenu života ostati veran svojoj domovini…
Brojne beogradske nevladine organizacije pozvale su gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da ukloni grafite kojima se veliča ratni zločinac Ratko Mladić. Gradonačelnik je odgovorio da on nema saznanja o Mladićevim zločinima. Gradonačelnica Sarajeva, uz primedbu da bi jednoj osobi s doktoratom u torbi priličilo da to zna i poslala mu poštom kopije presuda haškog suda kojim je Mladić, optužen za genocid, osuđen na 40 godina zatvora.

ponedeljak, 25. jul 2022.

Noćas pesme Mihalja Babiča. Sve češće uzimam s police njegove pesme i eseje, njegov veliki roman – Sinovi smrti – voleo bih još jednom da pročitam. Siguran sam da bih u njemu otkrio nešto što sam prilikom poslednjeg čitanja prevideo. Tako stojim i s njegovim pesmama. Poslednjih nekoliko nedelja njegova pesma ‘Bog i đavo’ ostavila je u meni utisak snažniji od svih dosadašnjih, jer o tome čitam zaprepašćujuće stihove s čim se svakodnevno susrećem. „Ali možda baš tako treba i možda je već i obavljeno. Ja već vidim samo gradove razorene. Na mestu divljih palata tihe gomile krša, iz oholosti betona štrče zdrobljene stene. Odasvud vise iskidane žice, kao korov još od prošle godine…” Ne mogu da se oslobodim osećanja da je Babič umesto tadašnjih pesnika sasvremenika napisao ‘Veliku Pesmu’, koju iznova prevrćem u ovim zloslutnim vremenima.

utorak, 26. jul 2022.

Dobro sam slutio. Orbanov govor je izazvao pravu oluju. Nezavisna srpska i hrvatska štampa sve kritičnije piše o govoru Viktora Orbana na temu mešanja rasa izgovorenog pre nedelju dana u Tušvanjošu. Upravo ona štampa koja je nekad s puno priznanja pisala o Mađarskoj i osuđivala čuvena premlaćivanja Mađara u Vojvodini. Na ulici me zaustavljaju poznanici. Šta se to dešava s Mađarskom? Sve do sad su respektovali ovu propaćenu zemlju i naciju. Ali sad su ostali bez reči. Gubitak prestiža nije sad počeo, ali je sad eksplodirao. Gde su one devedesete godine u kojima se u Srbiji razgovaralo o Mađarskoj kao o kakvom evropskom čudu. Srpski biznismeni, usred embarga na poslovanje s inostranstvom, masovno su kupovali peštanske stanove, kako bi u poslovanju imali nekakvu rezervnu domovinu. Bilo je među njima i eminentnih nacionalista. Ovdašnji mađarski intelektualci, žedni slobode, masovno su napuštali Miloševićevu Srbiju. Nije bio mali broj onih koji su s iznenađenjem primili k znanju da se ja nisam preselio u Mađarsku, budući da je ona tada bila obećana zemlja. Do danas se slika Mađrske iz temelja promenila. Član Evropskog Parlamenta, Alin Kristijan Mituca, rumunski predstavnik frakcije Obnovimo Evropu, na Tviteru piše da je sramota kako se Viktor Orban zalaže za etničku čistoću. „Srednja i Istočna Evropa je kulturno bogato, višebojno mesto i upravo je u tome jedna od njenih lepota” ponavlja istinu koja već postaje opšte mesto i koju sam s prijateljima, dosadavši već svima, i sam dokazivao. Danijel Frojnd, nemački poslanik „zelenih” u Evropskom parlamentu samo kratko komentariše Orbanovu tvrdnju: „Strašno je to da je ovaj čovek za neke ljude još uvek politički uzor”. Bogdan Auresku, rumunski ministar za inostrane poslove kaže: „I žalosno je to da ovakve stavove šire s rumunske teritorije i to usred sadašnje globalne situacije koja dotiče sve nas, i utoliko je stvar žalosnija što ovakvi stavovi nisu u skladu sa našim zvaničnim stavovima, tako da je jasno da ne možemo sa njima da se složimo. A da i ne pominjem stav o rasama, jer su ti stavovi neprihvatljivi.” Iz Berlina dopiru kritički tonovi. Nemački Di Cajt ocenjuje da je Orban zaratio sa Zapadom. Sklanjam sa stola štampu, isključujem kompjuter. Pre nego što bih zaspao, slušam balade Joane Baez.

četvrtak, 28. jul 2022.

Večeras se u našem susedstvu priprema velika demonstracija protiv prošlonedeljnog brutalnog nastupa pripadnika službi bezbednosti. Evropski gradovi se pripremaju na odbranu od ekološke katastrofe, sastavljaju se zeleni programi, preti nam do sad neviđena energetska kriza, a menadžment Novog Sada je naumio da uništi Šodroš, jedno od krila pluća grada, da bi na njegovom mestu firma Galens izgradila udobnde luksuzne stanove za gornjih hiljadu pripadnika najviše klase. Trebalo bi, umesto toga, planirati šta da gradska uprava preduzme u pogledu zagađenosti grada i u interesu štednje energije. Trebalo bi posaditi i negovati drveće. Uobličiti parkove. Ali, ne! Gledam kako dole na bulevaru usred pasje vrućine venu krošnje drveća, neka stabla su se već i osušila jer ih ne zalivaju. Sa bastiona Petrovaradinske tvrđave se jasno vidi kako se grad davi u zagađenom vazduhu. Pulmolog upozorava: nikako ne smemo da se šetamo prometnim ulicama grada, jer je to ozbiljna pretnja mojim plućima. Šta preduzima gradska uprava u interesu smanjenja zagađenosti vazduha? O tome bi trebalo razmisliti, a ne angažovati batinaše protiv građana. Ne bi me začudilo ako bi nova vlada donela uredbu da veći gradovi udvostruče zelene površine i da vode računa o svakom pojedinom stablu. Bilo bi primerno ako bi se gradonačelnik Novog Sada prvi latio ašova i lopate da bi se pomirio sa građanima. Da li će se ipak probuditi lokalpatriotska samosvest? Ispred sedišta pokrajinskih službi bezbednosti oko šest sati se okupila ozbiljna disciplinovana masa građana protestujući protiv brutalnog prebijanja mirnih demonstrana i u interesu očuvanja Šodroša. Ne znam kako će gradska vlast da reaguje, nešto bi trebalo preduzeti, prebijanje građana ispred zdanja pokrajinskog parlamenta ostavilo je duboke rane na gradu. Mihal Ramač, pisac i novinar, bivši glavni urednik Danasa, u današnjem broju se s ogorčenjem pita zašto ogromna većina građana ćuti. I Evropa skreće pogled sa njega. Dodao bih: skreće pogled, jer i mi okrećemo glavu od nje. Postali smo grad putinovske duše. Mihal Ramač očekuje da će Novi Sad uskoro dobiti i novo ime: Dodikovo.

Preveo Arpad Vicko, autonomija.info