Dušan Varićak: Ne, to nisam ja

118382529_3387271861339327_7096804750619287117_o
Ne, to nisam ja

Ne, to nije moje vreme
Već neko drugo
Nekog drugog vremena
Nekog drugog života
Nekog drugog čoveka.
Ne, to nije moje detinjstvo
Ni moja mladost, ni srednje doba.
Nekog je drugog
Nekog mi znanog
Dobro poznatog
Mnogo prisnog, čak
Meni baš sličnog.
Ma, istog ja, rek’o bi čovek
Al’ ipak drugog.
Ne, nisam to ja
Nisam, sigurno.
Bez veze sa mnom
Loša kopija
Možda sen moja
Sen moje sene.
Samo sam sanjao
(Zaspao presit
Loše vario).
Neki je to drugi čovek
Drugo vreme
Drugi život.
Mogao sam to biti ja
Al’ srećom nisam, eto
oro što nisam
Dobro je tako
Zamisli da sam
Koji bi bedak samo to bio.
A vidi vraga tog
Baš sliči meni naoko –
Samo što lik je kukavan,
Bedan, i sasvim ništavan
Ni ‘leba da mu ne uzmeš.
Nesiguran i neodlučan,
Uz to, naravno nesposoban,
Od zrna manji makovog je
Ama ničega vredan iole.
Kolebljivac, prevrtljivac
Sačuvaj bože
Kakav smutljivac
Imitacija takva bedna
Za mene da se izdaje!
Dobro je što to nisam ja,
Kao što zasigurno nisam,
Jer ubio bih se stvarno
Od te nesreće.
I šta hoće taj tip, uopšte?
Zašto se lažno predstavlja
I samo me stalno blamira
Na poslu, ulici, posvuda?
Ponižava me pred ženom,
Šefu se dodvorava
Pred poslovnim partnerima
Budalu pravi od mene
U marketu muva kasirke
Na vratima se s poštarom svađa.
Zamera me sa službenicima
Saobraćajca pita,
Zamislite samo,
„Što u policiju
Primaju psihopate?“
I svi zaista misle
Da sam to stvarno ja
(Kakve li besmislice!)
Taj nezreli, tupavi zvekan
Ta bedna imitacija mene.
Ne, to nije moje vreme,
Ni moja sudbina, niti život
Drugi je neko to
Samo mi nalik
Prividno sličan, i ništa više.
… Probudiću se jednog jutra
I s olakšanjem to shvatiti.

29. marta 2017.