Priča o korenima ukrajinske krize i Viktoru Medvedčuku: Jedno kumstvo i ”ponuda koja se ne odbija”

FQKbhUdXEAE2ShU

Piše: Mihajlo Draškić (Nedeljnik)

Veliki ratovi ponekad počinju malim prestupima. Kada istoričari budu proučavali zašto je došlo do sukoba na istoku Evrope možda im interesantno bude krštenje jedne Darije, mlade Ukrajinke čiji su roditelji zamolili ličnog prijatelja Vladimira Putina – koji se tada još uvek nije ovako razmahao na vlasti u Rusiji – da je krsti po pravoslavnim običajima. Otac devojčice, Viktor Medvedčuk, decenijama je blizak sa ruskim predsednikom. Odmaraju zajedno na Crnom moru. Zajedno i trguju. Opsednuti su isprepletenim vezama između svojih zemalja, dok zapadne sile vide kao faktor razdvajanja.

„Naš odnos traje duže od dvadeset godina“, rekao je Medvedčuk u jednom od retkih intervjua za američki magazin Tajm, u proleće 2021.

“Ne tvrdim da zloupotrebljavam tu vezu, ali može se reći da je to bio deo mog političkog arsenala”, naglasio je tom prilikom Medvedčuk.

Verovatno bi slično mogao da konstatuje i Putin kada je reč o odnosu sa Medvedčukom. Kao vodeći glas ruskih interesa u Ukrajini, Medvedčukova politička partija je najveća opoziciona snaga u parlamentu, sa milionima pristalica. Protekle godine ta stranka – “Opoziciona platforma – za život” bila je na udaru ukrajinskih vlasti.

Medvedčuk je u maju 2021. optužen za veleizdaju i od tada se nalazio u kućnom pritvoru u Kijevu. Mesec dana pred početka rata, Sjedinjene Države su optužile njega i njegove saveznike da planiraju državni udar uz pomoć ruske vojske. Nekoliko dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, Medvedčuku se gubi trag sve dok 12. aprila ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nije saopštio da je proruski političar uhapšen u specijalnoj operaciji ukrajinske Služba bezbednosti (SBU).

Na zvaničnom Tviter nalogu SBU ubrzo je objavljena još jedna fotografija uhapšenog Medvedčuka, a u opisu se ističe da se oligarh “prerušio u ukrajinskog vojnika, noseći njihovu vojnu uniformu”. Međutim, Tviter je kasnije uklonio tvit jer su “prekršena pravila platforme”.

Koreni krize

Tokom svoje 21 godine na vlasti, Putin je Ukrajinu posmatrao kao bratsku naciju, koja je sa Rusijom povezana verom, porodicom, politikom i milenijumom zajedničke istorije. Kako se naglašava u analizi Tajma, ruski predsednik je proveo proteklih sedam godina koristeći svako sredstvo koje mu je bilo na raspolaganju – uključujući prinudu i direktnu invaziju – da sačuva te veze, dok se ukrajinski narod sve više okretao i okreće ka Zapadu. Pre rata, jedan od najefikasnijih načina na koji je Putin posredno vršio uticaj na Ukrajinu upravo bio je Medvedčuk i njegova političke partija. Stoga, ne bi trebalo da bude iznenađujuće što je vojni sukob Rusije sa Ukrajinom eskalirao uporedo sa obračunom Zapada i Ukrajine protiv Putinovog ukrajinskog saveznika i ličnog prijatelja.

Prošlog februara, nekoliko dana nakon inauguracije predsednika SAD Džozefa Bajdena, Kijev je odlučio da deluje oštrije prema Medvedčuku. Ukrajinska vlada je najpre uklonila njegove TV kanale, lišavajući Rusiju njenih propagandnih medija u zemlji. Ambasada SAD u Kijevu ubrzo je pozdravila ovaj potez.

Otprilike dve nedelje kasnije, Ukrajina je objavila da je zaplenila imovinu Medvedčukove porodice. Među najvažnijim je, kako se navodi, naftovod koji doprema rusku naftu u Evropu, a koji je Medvedčuku, njegovoj porodici i političkoj partiji donosio milionske prihode.

Prvi nagoveštaj Putinovog odgovora stigao je nepuna dva dana kasnije, 21. februara 2021. godine, u 7 časova ujutru. Zapravo, nedovoljno je medijski propraćena izjava ruskog Ministarstva odbrane da je naredila raspoređivanje 3.000 pripadnika padobranskih jedinica na granicu sa Ukrajinom u sklopu “vojne vežbe zauzimanja neprijateljskih struktura i držanja istih do dolaska glavnine vojnih snaga”. To su ujedno i prvi vojnici od – naposletku – više od 100.000 raspoređenih pripadnika ruskih trupa duž granice sa Ukrajinom. Usledio je odgovor SAD i njenih saveznika, koji su u Ukrajinu poslali avione pune oružja, a hiljade vojnika raspoređeno je na granicama istočnog krila NATO alijanse.

Oživele su tenzije iz Hladnog rata, a Evropa je klizila ka ivici velikog vojnog sukoba. Pokušavajući da razaznaju Putinove motive, analitičari i obaveštajci na terenu su istakli njegovu stratešku želju da “ponizi Amerikance, podeli Evropljane i povrati uticaj Moskve na zemlje koje je kontrolisala pre nego što se njeno ‘carstvo’ raspalo 1991. godine”.

Međutim, zanemareni su koreni krize. Kako se ističe u Tajmovoj analizi, da bi se razumeli Putinovi ciljevi, moraju se razumeti i njegove lične i političke veze sa Ukrajinom, kao i njegov dugogodišnji cilj da stavi zvanični Kijev pod svoju kontrolu. Kada je Medvedčuk i zvanično poslat u kućni pritvor, ruski lider je napad na njegove saveznike nazvao “očiglednim čišćenjem političkog polja” da bi se stvorila “neka vrsta zemlje suprotstavljene Rusiji”, odnosno, “stvaranje Ukrajine kao antiteze Moskvi”.

U godini pre eskalacije krize, Medvedčuk se nekoliko puta sastao sa Putinom u njegovoj rezidenciji u blizini Moskve, uprkos strogim kovid protokolima prema kojima je predsednik Rusije bio u izolociji, a do njega su fizički mogli samo najbliži saradnici. Možda se i u ovom odnosu vidi koliko je Medvedčuk bio važan za Putina.

Priča o njegovom prijateljstvu sa Putinom, govorio je u intervjuu za Tajm, seže u rane godine Putinovog predsednikovanja. Medvedčuk je bio šef kabineta Putinovog kolege u Kijevu i često su se sastajali na zvaničnom nivou. U to vreme, Rusija je imala u Ukrajini imala uticaj kakav je želela. Kijev je bio ekonomski zavisan od Moskve zbog jeftinog gasa i još jeftinijih kredita, a ukrajinski lideri nisu imali nameru da se pridruže bilo kakvim zapadnim vojnim, ekonomskim i političkim savezima. Da bi ojačali vezu sa ruskim liderom, Medvedčuk i njegova supruga, poznata prezenterka vesti na jednoj ukrajinskoj televiziji, zamolili su Putina da bude kum njihovoj ćerki. Tada su postali bliski. U jednom intervjuu na ruskoj državnoj televiziji, Medvedčuk se prisetio kako je Putin obožavao Dariju – donoseći joj buket cveća i plišanog medu – tokom posete Medvedčukovima u njihovoj vili na Krimu.

Solisti u ukrajisnkom horu

Prijateljstvo je dodatno ojačalo nakon 2014, posle Majdana i ruske aneksije Krima. Demonstranti su krajem 2013. i početkom 2014. izgradili kamp na Majdanu, centralnom gradskom trgu u Kijevu, zahtevajući od ukrajinskih lidera borbu protiv korupcije i integraciju sa Zapadom. Nakon dva meseca sukoba sa policijom, demonstracije su eskalirale kada su snage bezbednosti otvorile vatru na demonstrante, ubivši na desetine građana. Režim je pao sledećeg dana. Viktor Janukovič i njegovi saradnici su pobegli u Rusiju, a kako se njihova politička partija raspala, uništena je i mašinerija ruskog uticaja na Ukrajinu.

“U Ukrajini sada nema legitimne vlasti. Nemam sa kim da razgovaram“, ljutito je govorio Putin iz Kremlja, reagujući na posledice Majdana.

Revolucija, kako je tvrdio, nije bila ništa drugo nego državni udar koji su podržale SAD, a on je odgovorio naredivši svojim trupama da izvrše posrednu invaziju. Nakon što je ruska vojska brzo anektirala Krim – posle referenduma – Moskva se fokusirala na rudarski centar istočne Ukrajine, instalirajući proruske marionetske režime u dva njena najveća grada – Donjeck i Lugansk.

I dok se Ukrajina fizički borila na istoku, njen glavni grad je postao političko bojno polje. Ostaci proruskog establišmenta krenuli su da grade nove stranke, a svaka se borila za birače starog režima.

“Znali smo da Putin ne želi haos i rat u Ukrajini na duži rok“, kaže savetnik jednog od ukrajinskih oligarha koji je finansirao ove partije.

“On je želeo protektorat, lojalnu vladu, kao što je bilo ranije. Ruski saveznici u Kijevu želeli su pravo da se kandiduju, želeli su industriju i medije”, dodao je neimenovani savetnik.

Ruski poslanik Konstantin Zatulin je to opisao kao kompris.

“Rusija bi imala svoje ‘soliste’ u velikom ukrajinskom ‘horu’ i oni bi pevali za nas. U tom slučaju ne bismo imali potrebu da rasparčamo Ukrajinu”, rekao je Zatulin.

SAD nisu bile otvorene za takvu vrstu dogovora, a Obamina administracija je zauzela tvrd stav protiv ruskih operativaca u Kijevu. Mnogi od njih su sankcionisani odmah nakon ruske invazije u martu 2014. godine – a Medvedčuk je bio na vrhu “crne liste” Bele kuće. Ipak, do kraja 2018, proruske stranke su ostvarile značajan prodor u Ukrajini, formirajući savez pod nazivom “Opoziciona platforma — za život”. Podržani milijarderima koji su naklonjeni Moskvi, posedovali su tri televizije u Ukrajini, dok je predsednik njihove stranke bio upravo Medvedčuk – Putinov stari prijatelj i kum.

Sluga naroda protiv glasnika ruske propagande

Tokom izbora 2019. Ukrajina je glasala za novog predsednika – glumca i komičara po imenu Vladimir Zelenski. Popularnost koju je Zelenski stekao zahvaljujući popularnom sitkomu pod nazivom Sluga naroda, u kojem je glumio izmišljenog predsednika, naplaćena je kasnije u stvarnom političkom životu, a njegova partija – Sluga naroda – osvojila je većinu i u parlamentu.

Medvedčukova frakcija bila je na drugom mestu. Proruska stranka je postala najveća opoziciona partija .

“Milioni građana su glasali za nas. Putin je obećao da će ih zaštititi”, govorio je Medvedčuk u intervjuu za Tajm.

Medvedčukovi TV kanali radili su na slabljenju nove vlade.

“Jeli su izbornu bazu, uništavajući Zelenskog“, govorio je Oleksandr Daniljuk, nekadašnji savetnik predsednika Ukrajine zadužen za nacionalnu bezbednost.

Novinari i voditelji televizija su bili “nemilosrdni u napadu na efikasnost vladinog odgovora na pandemiju kovid-19 i njen neuspeh da obezbedi zalihe vakcine od zapadnih saveznika”. Kada je Rusija saopštila da je proizvela sopstvenu vakcinu u avgustu 2020. godine, Medvedčuk, njegova supruga i njihova ćerka Darija bili su među prvima koji su je dobili. Zatim su odleteli u Moskvu da razgovaraju sa Putinom. Bio je to prvi javni sastanak koji je ruski lider imao sa bilo kim – bez maske, pred kamerama i bez fizičke distance – otkako je pandemija koronavirusa “zavladala” svetom. Rezultat tog sastanka bio je dogovor da Rusija isporuči Ukrajini milione doza ruske vakcine i dozvola da ukrajinske laboratorije vakcinu proizvode besplatno. Kada je Medvedčuk preneo ponudu Moskve, glatko je odbijena u Kijevu.

Stejt department je optužio Rusiju da koristi svoju vakcinu kao sredstvo političkog uticaja.

Međutim, u Ukrajini je rastao broj preminulih od posledica virusa, dok sa Zapada i dalje nisu stizale pošiljke vakcina. Zelenskom je podrška značajno opadala. Do jeseni 2020. njegov rejting je pao znatno ispod 40 odsto, u poređenju sa visokih 70 odsto godinu dana ranije. U nekim anketama sprovedenim u decembru 2020, Medvedčukova stranka je prednjačila u očima ukrajinskih birača.

Zelenskog su posebno mučili uticajni TV kanali za koje je javno govorio da su “glasnici ruske propagande”.

“Kada je u februaru 2021. odlučio da ukloni te kanale, to nije bio samo odbrambeni potez”, govorio je Daniljuk, bivši savetnik Zelenskog.

“To je bio i ‘poklon’ dobrodošlice Bajdenovoj administraciji, koja je borbu protiv međunarodne korupcije učinila jednim od stubova američke spoljne politike”, dodao je.

Daniljk tvrdi da je “odluka da se krene na Putinovog prijatelja (Medvedčuka) bila sračunata tako da se uklopi u agendu SAD“.

Američka konsolidacija

Tokom političke, naposletku, i vojne krize koja je usledila, SAD u Ukrajini nisu imale diplomatskog predstavnika najvišeg nivoa. Poslednja ambasadorka bila je Mari Jovanovič, koja je otpuštena u aprilu 2019. zato što se usprotivila kampanji tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji je tražio političke usluge od Zelenskog.

Naime, Tramp je želeo da Ukrajinci istraže navodno nelegalno poslovanje porodice Bajden u Ukrajini i zamrznuo je vojnu pomoć Kijevu kao sredstvo pritiska, što je rezultiralo skandalom koji je za posledicu imao i pokušaj Trampovog prvog opoziva u Predstavničkom domu.

Ambadasa SAD u Kijevu nije uspela da se konsoliduje nakon odlaska Jovanovičeve, a ni posle, kada je Bajden preuzeo dužnost šefa države. Spoljna politika SAD i diplomatski napori Bele kuće bili su usmereni, pre svega, na Kinu. Bajden je novog ambasadora imenovao skoro godinu dana kasnije, a on još nije zvanično postavljen na dužnost.

Kada je vlada Zelenskog odlučila da krene na Medvedčuka, SAD su to pozdravile kao deo borbe Ukrajine da se „suprotstavi ruskom zloćudnom uticaju“. Međutim, metode koje su korišćene u ovoj borbi bile su nove i kontroverzne. Umesto da radi kroz pravosudni sistem, Zelenski je uveo sankcije protiv ukrajinskih tajkuna i političara, zamrzavajući njihovu imovinu dekretom. Ova strategija, koju je Kijev nazvao „deoligarhizacijom“, ciljala je mnoge domaće protivnike Zelenskog, a posebno njihove televizijske kanale.

SAD su se uglavnom držale po strani, osim u slučaju Medvedčuka. Američka ambasada je ovde otvoreno navijala za Zelenskog.

“Podržavamo napore Ukrajine da zaštiti svoj suverenitet i teritorijalni integritet kroz sankcije“, navela je američka ambasada u tvitu prošlog februara, dan nakon što su ukrajinske sankcije direktno pogodile Medvedčuka.

Lider najveće opozicione partije je bio besan.

“Ovo je politička represija. Svi moji bankovni računi su zamrznuti. Ne mogu da upravljam svojom imovinom. Ne mogu ni da platim račune za komunalije”, govorio je tada Medvedčuk.

“Đavo kojeg poznajemo”

U aprilu 2021, dok je Rusija gomilala trupe blizu ukrajinske granice, Zelenski je posetio ukrajinske vojnike na istoku zemlje. Nakon povratka sa terena, u razgovoru za Tajm, pričao je o Medvedčuku i gašenju televizija u njegovom vlasništvu. Zelenski nije smatrao da je odluka pogrešna.

“To su đavolski poslovi. Njihovi narativi nastoje da naruše ukrajinsku državnost. Al Kapone je ubio mnogo ljudi, ali su ga zatvorili zbog poreza. Mislim da su ovi TV kanali ‘ubili’ mnogo ljudi kroz informacioni rat”, govorio je Zelenski u intervjuu za Tajm.

Neki od njegovih savetnika, posebno u bezbednosnim službama, nisu bili oduševljenim potezom Zelenskog.

“On je barem đavo kojeg poznajemo“, rekao je jedan penzionisani pripadnik ukrajinske službe bezbednosti u razgovoru za Tajm.

Od Majdana, Krima i 2014, Medvedčuk je bio jedan od vodećih pregovarača u brojnim rundama mirovnih pregovora, a često je imao direktnog uticaja na oslobađanje ukrajinskih zarobljenika.

“On ima direktan pristup Putinu. Takva vrsta veze je retka i zbog toga je Medvedčuk bio efikasan posrednik”, primetio je ukrajinski penzionisani bezbednjak.

Ipak, Zelenskog ovakvi argumenti nisu ubedili da promeni odluku i ukrajinske vlasti su 12. maja izdale nalog za hapšenje Medvedčuka. Tužioci su tvrdili da je profitirao od ruske okupacije Krima i optužili ga za veleizdaju. Sud mu je naredio da ostane u kućnom pritvoru do suđenja, a njegovo poslanički imunitet je poništen.

FBI je pomogao u obračunu. Oleg Vološin, istaknuti član Medvedčukove stranke, priveden je na vašingtonskom aerodromu početkom jula 2021. Vološin, koji je predstavljao neku vrstu Medvedčukovog izaslanika na Zapadu, proveo je nekoliko sati u policijskoj ispostavi na aerodromu gde mu je oduzet mobilni telefon, a kako kaže, i preuzete sve informacije iz aparata.

Američka vlada je početkom 2022. optužila Vološina i Medvedčuka za učešće u zaveri Kremlja sa ciljem uspostavljanja marionetske vlade u Kijevu, koja bi trebalo da bude potpomognuta vojnom intervencijom ruskih trupa.

Vološin je sutradan izvukao novac iz banke i spremao se da sa porodicom napusti Kijev. U kratkoj izjavi za Tajm rekao je da će ići put Beograda ili Moskve: “Možda Srbija… Možda Rusija.”

Tada je naglasio da nema nameru da preuzme vlast u Ukrajini uz pomoć ruske vojske i poručio da je cilj njegove stranke uvek bio da osvoji vlast mirnim putem – na izborima ili, kako je Vološin rekao, ukoliko dođe do diplomatskog „kompromisa“ između Rusija i Zapada.

“Ne postoji treća opcija. Rusija traži uticaj u Ukrajini – mirnim putem ili silom”, poručio je tada Vološin.

Neuspeli gambit

Bilo je pokušaja da se rešenje ukrajinske krize reši mirnim putem. Početkom decembra, dok je više od 100.000 ruskih vojnika čekalo na granici sa Ukrajinom, Bajden je imao telefonski razgovor sa Putinom u cilju smirivanja tenzija. Prema izvorima Bele kuće, Bajden je ponudio da sasluša sve „strateške brige“ Rusije, otvarajući vrata daleko opsežnijem nizu pregovora.

Putin je širenje NATO saveza dalje ka istoku opisao kao glavnu pretnju ruskoj bezbednosti.

Stoga je i zahtev ruske strane bio prilično jasan – tražili su pisanu garanciju od SAD da Ukrajina nikada neće ući u NATO. Zahtevali su, takođe, da SAD povuku svoje vojne snage iz istočne Evrope – na položaje koje su zauzimali pre Putinovog dolaska na vlast. Kako je to rekao vodeći ruski izaslanik uoči januarskih pregovora: “NATO treba da spakuje svoje stvari i vrati se tamo gde je bio 1997.”

Sa druge strane, Bajden nije doprineo smirivanju tenzija, već ih je dodatno raspirio, a Rusija je iskreno verovala da ima prednost vojnog pritiska na Ukrajinu.

“Savršeno je vreme da se napravi nekakva trgovina – ukinu sankcije, razgovara o bezbednosnim problemima. Logika je jednostavna. Ako nisu uplašeni, neće biti rešenja. Tako funkcioniše zapadni sistem. Teško im je da dođu do konsenzusa. Postoje brojne provere i politike ravnoteže, svako od njih vuče na svoju stranu. Dakle, cilj je predstaviti pretnju koja bi ih primorala da se slože sa našim zahtevima”, rekao je insajde iz Kremlja, koji je pristao da razgovara za Tajm o toku pregovora Rusije i Zapada pod uslovom anonimnosti.

Čini se da diplomatska partija šaha nije uspela. SAD su neodlučno odbacile ključne zahteve Rusije i pripremile niz sankcija koje bi odsekle veći deo ruske ekonomije od ostatka sveta. Bajden je naglas upozoravao Ukrajinu i druge saveznike da je ruska invazija izgleda neizbežna, a više od 8.500 američkih vojnika stavljeno je u stanje visoke pripravnosti spremnih za raspoređivanje na istočnim granicama NATO-a. Stejt department je postepeno evakuisao osoblje ambasada i konzulata u Ukrajini.

Ostalo će biti istorija.