Stefan Simić: MALI DOĐI NEKI DAN DA PUCAŠ NA SARAJEVO

187290993_10159773600544759_2270349404165304466_n

MALI DOĐI NEKI DAN DA PUCAŠ NA SARAJEVO

Priča mi juče poznanik
Koji živi u centralnoj Srbiji i nije bio u ratu
Kako je bio na jednoj proslavi, u svom gradu, daleko od Bosne
I neki tip koji tek što je stigao sa ratišta, valjda na produženi vikend
Prepričavao anegdote
I u jednom trenutku mu predložio

– Mali, dođi neki dan da pucaš na Sarajevo
Dam ti haubicu, i udri –

Još mi odzvanjaju te reči…

Pitam ga – zvao te da pucaš u neke mete –
Pošto ga nisam iz prve razumeo

– Ma ne, okupirali su grad, pa odozgo, po svemu, pa šta dohvatiš… –

Na grad?

Na ljude?

Ne sećam se da sam skoro čuo bolesniju priču

Okupiraš grad i pucaš

U koga, zašto

Ne znaš tačno, ali pucaš

Pucaš dok ima metaka, dok ti ne dosadi…

Dovedeš redom društvo, prijatelje, familiju
I pucate

Kao neiživljeni klinac na video igricama

Samo što su ovo realni ljudi, realne kuće, sve realno
I pucaš

Bez da te je briga da li si nekoga ubio
Dok spava
Dok čita
Dok umire od gladi

Dok ne zna šta će sa sobom
A meci prolaze
Ne znaš ni odakle, ni zašto
Samo krenu
Ni od kuda

I udaraju svuda po sobi, telu, uspomenama…

I možda i imaš šanse da preživiš
Ali nemaš šanse da se od svega toga ikada oporaviš

Da i posle, mnogo posle
Ti se priviđa sve to isto

Kao u najgorem košmaru
A ti zaključan

Na odloženom streljanju, koje svakog časa može da se desi
Bez najave

* * *

Kada sam prvi put imao nastup u Sarajevu

Ne tako skoro

Jedan stari sarajlija na moje pitanje u vezi smeštaja
Rekao mi je da bi me rado primio na noćenje
Ali da se njegova žena zaklela
Da joj niko ko dolazi iz Srbije
Neće prespavati u kući

Nisam je tada razumeo

Samo sam odmahnuo rukom, kao na neku glupost

Nakon ove priče je razumem

Da ti neko godinama puca na grad

Upoređujući grad sa kurvom
I redaljkom

I svi imaju pravo, svako svoju turu
Ludila, i metaka

Da pokaže da je muško…

A to što neko strada, ma koga briga
I ko to zna
I gde se to piše…

Nekad je bilo Valter brani Sarajevo
A posle
Valter ruši Sarajevo

Srećom Sarajevo nikada neće biti srušeno

Ostaće večno da žive svi ti dragi likovi u njemu
I da čine dušu grada
Iako ih odavno više nema

Kiko, Mirza, Davorin, Kemo, Dario,…

Jesu pucali u njega, jesu ga ranili
Ali nisu ga ubili

Niti će

Sarajevo je slobodno
Bosna je slobodna

Sarajevo je živo
Bosna je živa

I nije srpska, i nije hrvatska, nego svačija i ničija

Tačnija, svoja

I svih nas koji je nosimo u srcu