Stefan Simić: Zamišljam Če Gevaru

che-guevara (1)

Zamišljam Če Gevaru

Zamišljam Če Gevaru, da, recimo, za prvi maj, ponovo prođe glavnim gradom Jugoslavije, koje nema više
Kao pre nešto više od pola veka, kada je prošao i došao
Kada su desetine hiljade izašle da ga pozdrave
Kakav bi samo sada šok doživeo od količine kapitalizma na svakom koraku
I sveta i ljudi koje je ostavio, a koji bi ga dočekali
Ako bi ga uopšte dočekali, znali ko je on
Za njih bi bio samo jedan frik, ništa više
Ne revolucionar, ne borac, ne pravednik
Ljudi sada slave tajkune, ne njega…
Prodavce magle, opsenare, ne njega, borca za slobodu koji je spreman život da da za čovečanstvo…
Prvo bi mu pred očima upale socijalne razlike
Ljudi sa slušalicama u ušima koji bi pomahnitalo prolazili pored njega
Automobili
Nikad bolji, a nikad hladniji, iza zatamljenih stakala
Kao i ljudi, njihova bezvoljnost, ispraznost, nedostatak smera kojim idu, a i ponosa…
Šta bi pomislio drug Če
Osim da je sve otišlo u vražiju mater
I borba, i smrt, i krv
I sve za šta je živeo
Pobedio je kapitalizam, profit i načelo – sve je na prodaju –
Ljudi, emocije, suze, telo, sve
Sve je na tržištu, čak i njegov nasmejani lik
A ne onaj izmučeni, raspeti, nakon što su ga ubili
Kakav bi svet dočekao Če Gevaru
Gde svako grabi za sebe
Prepao bi se kada bi video na šta liče mediji, tabloidi, poruke sa zgrada, bilbordi
Pa rijaliti…
Mislim da bi ga to dotuklo, mnogo više od onog metka
Koji ga je učinio besmrtnim
Dok bi ovde video sve same banalnosti
Obojene lažnim sjajem
Gde je svako upregnut u nešto, dok mu mašinerija kapitalizma stoji nad glavom
I melje, kažnjava, lomi…
Prepao bi se kada bi video čime se bave njegovi unuci, deca
Svet koji je ostavio
Koji se u njegovo vreme rađao, verovao u nešto, imao nadu, veru, prkos, ponos, onu stvar
Sada u malo šta
Kada je dolazio u Beograd ostali su mu u sećanju radnici, studenti
Puno lica čistog pogleda
Pamte se anegdote sa njim, njegovi komentari
Sada je sve drugačije
I osmesi, i pogledi
Nema više ni crvene zastave
Čak se više ni deca ne igraju sama, a da ih roditelji ne nadziru
Svi se plaše, da ni ne znaju tačno više čega, ali se plaše…
Svega se plaše…
I sa svih strana reklame svega i svačega
A nijedna zastava slobode, pravednosti, budućnosti, humanosti
Kome bi sada značio Če Gevara na ulici
Njegov protest
Njegov dragi lik i pojava
Kada bi mu većina usput objasnila da je sve to besmisleno i propalo
Umesto u borbu za slobodu, pozvali bi ga na pivo ili bi mu rekli da iskulira ili meditira
Osećao bi laž na svakom koraku, licemerje, plitku prepotenciju, razorene umove
Sveopšti grabež
Posmatrao bi kamere koje ga posmatraju
Policiju koja ga čudno motri
Naduvane klince iskolačenih očiju iz kojih izbija najgori cinizam i negacija života, besmisao, mrak
Svako gleda u mobilni telefon, umesto u čoveka pored sebe…
Vodi se ljubav sa kompjuterom, a ne sa drugim ljudskim bićem
Zapitao bi se gde su nestali ljudi koji raspravljaju o idejama
Svi oni razgovori, radne akcije, plenumi
Vera u zajedničko dobro, opštu stvar
I težnja da se obezbede što humaniji uslovi života
Gde su nestali radnici, radnička prava
Oni ga prvi ne bi prepoznali…
Gde su nestale sve one knjige koje su se čitale u njegovo vreme
Svi oni intelektualci tog doba koji su svojim rečima pomerali planine
Nema ih
Možda još jedino u bibliotekama, dok ih i odatle ne izbace
Kao suvišne
Šta bi rekao drug Če
Dok bi posmatrao bilborde, džinovske šoping molove, ljude sa maskama i kesama
Kako večito nešto vuku za sobom, umesto da se oslobode suvišnog i žive
Zapitao bi se gde je nestao čovek
Plemeniti hrabri pravednik koji ponosno stoji na braniku slobode
Možda bi otišao do nekog Trga u parku i glasno rekao
– Živela revolucija –
Pa onda – probudite se ljudi, ne nasedajte
Nemojte da vas ovaj svet korumpira, porobi, uvlači u ropstva…
Nije to svet po meri čoveka, ne pristajte da budete robovi
Budite deca slobode
Radite zajedno, živite zajedno, a ne svako protiv svakoga
Kapitalizam je vaš neprijatelj, koji stvara od vas to što stvara
Usamljenu gomilu
Zloupotrebljenu na svakom koraku
On vas svađa
Nudi lažne svetove
Vi mu niste bitni, bitan je profit, pare, deco moja, pare
Pogledajte na šta vam svet liči – pretvorio se u novac, interese, bezdušje, pljačku
Menjajte to, ili bar sanjajte promenu, borite se, zajedno, bar pričajte o tome za početak, okupljajte se
A ne svako u svom zatvoru, kao miš, koji pola dana trči u krug, a pola dana jede mrvice koje je skupio –
Dok bi Če Gevara govorio, sada već čovek u godinama, ali sa duhom mladića
Prolaznici bi se cinično smejali
I govorili – ko je ova budala, šta tripuje, umislio je da je nešto, čist ego trip –
Nekada je to bila realnost, menjali su se svetovi, razmišljalo se i promišljalo
Sada je to trip
I borba za slobodu
Umetnost
Ljudi koji ne veruju ni u šta su pobedili
Kojima je jedina briga za svoju zadnjicu
Če Gevaru ne bi morao u ovom vremenu niko da ubije
Sam bi se ubio
Od tuge i žalosti
Ili bi se propio, ili poludeo, ili bi se sklonio u planinu
Samo da sve to ne gleda
Nema više onog sveta koji je ostavio
Možda još jedino na Kubi
Gde bi se prvim avionom vratio
Ako bi ga uopšte prepoznali
Možda je i njima važniji mrtav, nego živ
Samo da se niko ne buni i ne govori istinu
Ne boli što nema više Če Gevare, i Čegevara…
Nego što sve manje ima ideala
Pravde i slobode
Koji žive u ljudima, opšteljudskih
I koji brinu o svetu, koji bi da zbrinu ljude
A ne isljučivo o sebi
I kako nešto da prodaju
Če Gevarin duh i dalje živi
I život u kome smo svi ravnopravni
I dajemo svoj doprinos da učinimo ovaj svet boljim mestom za život
Gde će čovek čoveku biti čovek
Brat u slobodi
Drug u nevolji
U društvu koje ćemo sa velikim entuzijazmom stvarati zajedno
A ne svako za sebe, gledajući onog drugog kao neprijatelja
Koga treba da prevari, iskoristi, porobi
Zatim šutne kada mu više ne treba
Dokle god je sna o slobodi
Živeće i Če Gevara
I mnogi mnogi drugi
Slični njemu