Stefan Simić: Bekimove bese

178594464_10159719788689759_5692002177511229259_n

Bekim Fehmiu pričao anegdotu kada se švercovao, kao student, u gradskom prevozu
Vraćao se sa fakulteta nešto pre ponoći
I morao je pešaka kući zato što nije imao para
Ponizili su ga kondukteri i izbacili napolje
Zakleo se, i dao besu, da će da unosi ugalj, radi i zaradi
Samo da se više ne ponižava
Ili uzima novac od svojih, koji isto tako nisu imali
Tako je najbolje
Ne da drugima pričaš koliko vrediš
Nego da sam sebi to dokažeš
I platiš cenu koja mora da se plati, bez obzira na siromaštvo iz kog dolaziš
Tek tada niko neće moći da ti kaže ništa
I u svakom trenutku možeš da ustaneš
Odeš
U protivnom
Stalno se pravdaš, izvinjavaš, moliš za oproštaj
Ovako
Znaš koliko si se dao i uložio
Ima i ona priča kada je Bata Stojković stalno psovao Bekimu
Majku šiptarsku, još dok su studirali
Tako mesecima, dok ga Bekim nije prebio
I od tada je Bata prestao da ga vređa…
Svako ima jezik koji razume
Samo treba naći način da mu se to saopšti
Bekim je, takođe, bio uslovljen u Holivudu da promeni ime i prezime
Da bi pri izgovoru njegovo ime bilo zvučnije
Nije hteo da se odrekne
Ili će da piše kako jeste, ili odbija ulogu
Slično je bilo i sa glumom
Kada je rekao da je kraj, bio je kraj, i to u najboljim godinama
Nema igre dok se njegovi narodi ubijaju
Dao je besu
I nije je prekršio
Šta je naša besa?
Da li mi imamo besu?
Ili je za sve, svejedno
Pa kako bude
Fali Bekim
Fali priča o Bekimovim besama
Karakteru
Koji nije lomio ko je kako stigao
Nego nije davao na sebe
Uvek i zauvek