Aleksandra Mandić: PENSIRI STARE ISTRIJANKE

176435208_10219708526646498_346215868747391702_n

Fotografija: Giani Uršić

PENSIRI STARE ISTRIJANKE

Reste stara armulina,
udzad nonićeva baladura.
Ko kakova primadona,
grka mendula je gura.

Nima niš lipnje
ud cvita i vonja armuline i mendule,
vidi he kako su sresle,
kako ulike stare.
Tu bin kad bi me rabija,
itila noniću pipu.

Nek vidin kako se inat spravja
on bi itija moju cavatu.
Kako smo se znali svadit,
sad smo i za to prestari.
Ma smo se ka sad volili,
vajka rešpetali.

Tu ka dica smo se škuljali,
igreli lovice, skrivice,
vero smo se mi igrali,
bilo je čuda dice.

Ma neće moj mići prinuk
nanka žnijn minja prinuka
ni uni najmanji unuk,
a je to gušta žuka.

Udrezali su anka, najlipnji pin u vali.
Reka je staremu mali.
Pensan, ustat će sam, anka baladur stari.
Ka da nič nimaju va glavi,
bin zabeštijemala, ma… brzo gren gori…