Vid S. Žigon: OSMI DAN

OSMI DAN

Povraćam sredom.
Četvrtkom idem po pasulj.
Petkom sam igračica
na letalonosaču
prestrašenih kurčeva.
Subotom brinem o domu.
Nedeljom se odmaram.
Svaki dan sam danas.
Svakog jutra sam za tebe.
Pred spavanje ulazi
u mene dim marihuane.
I oplodi me odsustvom
nemirnih snova
i obudovelih nada.
Danas se još nisam obukla
u nestrpljivu odeću svog Ja.
Haljinu zamerki ostavila sam
u plačljivom kupatilu.
U tangicama trenutka
postavljam ti se na sto
kao prva večera
na poslednji dan.
Razilaženja su deo naše mantre.
Ponedeljkom ne želim
nikoga da sretnem.
Dan kada nema nikoga
dan je namenjen samo meni.
Uveče obično
nosim tvoje stvari.
Dok se svlačim svršavam
brže od misli.
Volela bih da sam tatu na tvojoj koži.
Tako bolan i neizbrisiv.
Juče je bio utorak
dakle dan nakon što
si mi doneo ružu
pravo iz BTC-a.
U prirodi ih ostavim da žive
rekao si i iz mojih stidnih usana
srkao mleč male sive smrti
koja vijuga po toboganu
demencije umaranja i odmora
kojima svakog dana iznova kažemo kraj je.
Sredom povraćam.
I kada povraćam rađam
srdžbu svih prethodnih života
koji me probadaju u sadašnjosti.
Konačno sam ponovila
još jednu nedelju bez misli
i na prozoru češkog srca
flomasterom označila
osmi dan koji će biti samo moj.
A da ne odem u prodavnicu.
 
Prevela ANA RISTOVIĆ