Jasenka Lalović: Dragi Đole, veličanstven je tvoj treći čin

Na stanici u Puli

Mislim se nešto o nama dok slušam svakojake komentare o Đoletu i gledam dirljive spotove u kojima se mnogi gradovi nekadašnje Jugoslavije opraštaju od njega. Čudan smo mi svet.
Nije pripadao nikome, a pripadao je svima. Bio je posebno drugačiji, neobično darovit da izveze filigransku čipku reči u stihovima, da jasno poruči, ne odustane i ne ustukne kad su se na njega obrušavali svakojaki lakomrzitelji. Znao je ono najvažnije… da istinski i neopozivo voli. Kakav redak dar današnjih dana, zar ne? Zato ga nisu voleli oni koji se samo mržnjama utvrđuju. Koji potvrđuju sebe jedino negiranjem drugih. Prepoznatljiv soj jeftinog populizma čiji danak se danas glasnije čuje od onog ”računajte na nas”, a koje se pevalo iz sve snage iz čistog srca, verom u čoveka i dobro u njemu. Bar ja sam tako verovala i pevala i ne stidim se toga.
Danas ne mogu da ne pomislim kako je lep osećaj kad si na takav način voljen od svih ljudi, sa svih strana sveta, onako istinski iz duše, nepokolebljivo… Kako je veličanstven trenutak kad zauvek odeš i kad se iza sebe ostaviš tragovi dostojne čoveka. Ne mogu a da ne pomislim, šta sada misle oni koji su ga javno osporavali i koji i dalje veruju u to da ih ljudi vole, da ih je moguće voleti. Kakva zabluda!
Dragi Đole, veličanstven je tvoj treći čin. Pokazao si ko je ko, ko je u toj životno dugoj igri pobednik, a ko je ostao poražen. Pokazao si svima da nisu slomili tvoje bagenje…