Zorica Tijanić: Posveta Panonskom mornaru

Posveta Panonskom mornaru
Hej, spavaš li noćas
Dok svećama obasjan je trg
Tvog grada, a u ulici Jovana Cvijića
Tvoji večiti klinci postavljaju straže
A ti svud unaokolo pevaš
Ti pevaš nama
kao i onda kada te nismo čuli
Kada smo se plašili da te čujemo
Kad smo ćutali kao kukavice
A dušom uz tebe i tugovali i voleli
I čekali to malo pisamce na displeju
što nikako da stigne
Hej, probudi se
Prošao je januar
Uskoro će proleće
Valjalo bi sići na obalu
I podići zastave mira
Jer kad uplove brodovi
I kad Panonski mornar
Ponovo zakormilari
Ko će nam ravan biti
Ni more Jadransko što se noćas podiglo od tuge pa s oblaka pomerilo suze
Pa neka smo ispratili i taj cirkus
I skinuli maske
Hej, ne spavaj
Ne foliraj se…
Znam da čuvaš džokera u rukavu
I da nije vreme za poslednji anjc
Ceo svet peva jednom čoveku
Stotinu pesama
Do jedne napamet ih zna
Na svim glavnim trgovima
Miriše cveće i pale se sveće
Stihovima noć obavija
Niko ne veruje da si zaspao
Pa te pesmom bude
Ej, ustani i ti
Zapevaj i pljuni
Pljuni na sve što dva lica nosi
A sad se tobom ponosi
Jer znam ja
A i ti znaš
Da treća smena
Tuđe dugove još uvek vraća
Što bi sad bilo drugačije
Ej, nemoj sve pokvariti
Daj nazdravi još jednom
I neka brodi život
Nebeskim oranicama i
Kaljavim drumovima
Ali ne daj da ide bez tebe
Jer kad jednom kreneš

za tobom ćemo i mi…

Hvala ti za lepotu svakog stiha koji me oplemenio i učinio da budem bolja…