Gradimir Aleksić Grada: Odlazimo, ne baš po redu, od Triglava do Đevđelije

Fotografija: Gradimir Aleksić Grada

Snimljeno odvratnih devedesetih,na prozoru koji je bio mesecima jedini pogled na ulicu u kojoj je rodjen…na pocetku i na kraju ulice je bila vojna policija ,danonoćno…za to se brinula Miloševićeva podguzna muva Radoman Božović…zarko su želeli da ga pošalju u uniformi ponižene vojske u Slavoniju ili Bosnu…A narod, kao i svaki drugi, balkanski…voleli su da ga vole i mrze,nisu mogli da odluče da li je mornar ili paor,da li Srbin ili Hrvat ili nedajbože nešto još gore, da li je pesnik il samo zajebant, da li je naš ili njihov…prošlo je nekih pet decenija, čitav život, od trenutka kada smo sedeli na rovinjskoj plaži i zviždali Cojle Manojle…tada je još bio Djole, a par godina kasnije je postao “onaj” Balašević…danas je zaorao nebeske njive i na zidu su prekrili sliku kućnog sveca…vozovi već dugo ne voze za Kanfanar…odlazimo, ne baš po redu…od Triglava do Djevdjelije.