Božica Jelušić: ČEKAJUĆ ŠAMANE ZIMSKE

ČEKAJUĆ ŠAMANE ZIMSKE

Jedan što šeta svog psića i cigaretu vuče,
I drugi, očale brišuć, što pahuljice lovi;
Možda za mene zimsku večer od srebra naruče,
Grgoljav čajni kotlić u kome brbućkaju snovi.
Jedan što drame čita, rukama prostor reže,
Razmišlja mnogo, sanjari i dlanom trlja tjeme,
Možda me zavjetom stare plaveti obaveže
Da u sibirskoj zimi nađemo rođeno pleme.
O dvojici ne dvojim, ne obećajem vjeru:
Znam te šamane zimske, što nose uročice:
Jedan put k mome srcu riše po kutomjeru,
Drugi po mirisu pozna mošusne raskutnice.
Držim da ne treba više: samo u pravom tonu
Pitanja da mi postave, jasna i neizlišna.
I u toj šutljivoj masi, što diše u betonu,
Možda me pravi nađe, od studi modar ko Krishna.
 
10. siječnja 2021. Flora Green