Stefan Simić: Dragi gospodine Orvel

Dragi gospodine Orvel
Nikada nisam hteo da vas čitam, misleći da preterujete
Posebno Vašu 1984.
Uzeo sam je ovih dana u ruke, i kao da trenutno živimo ono što pišete
Kod vas se sve prati, prijavljuje, i u kući ima uređaj koji snima čoveka
Postoji ministarstvo Istine, i svako ko odstupi od njega narodni je neprijatelj kome sledi linč
Emituju se tokom dana, Minuti mržnje, gde se blate ljudi koji su protiv jednoumlja
Vaš glavni lik je toliko preplašen, da se plaši i da misli, a kamoli da govori ili piše
Pošto zna da ako to neko čuje, ili vidi, čeka ga pakao
Sve to kod vas prati policija misli, koja razotkriva svakoga ko je protiv
Svuda ulazi, sve kontroliše, i svako svakoga špiunira
Svi su sumnjivi, niko nema pravo da se opusti
Tako nekako i kod nas ovih dana
Kaže mi drugarica, smeš da hodaš ulicom, ali ne smeš da sedneš na klupu ili stojiš
Pola dana smeš napolje, ali rizikuješ da te ljudi sa prozora popreko gledaju, slikaju, snimaju
Čuvaš zdravlje tako što si u kući, što ne šetaš, ne udišeš svež vazduh
Glavni postulat vaše je knjige – sloboda je ropstvo, to stalno ponavljate
Neznanje je moć
I panika i strah, su mir
Tako i kod nas, ovih dana, sve se okrenulo naopako
I ljudi su na to pristali, u početku su čak tome i aplaudirali
Više ne
Neko je shvatio odmah, neko nakon deset dana, neko će za mesec dana
Svakoga dana po neko shvati, ali malo je onih koji govore
Plaše se
Lakše im je da apludiraju, da ne bi i oni postali deo kolektivne javne mržnje
Kao i kod vas, ako si normalan, ti si nenormalan
Ako imaš stav, ti si neprijatelj
Ako se buniš, mnogo je onih koji bi da te eliminišu
Neki doktori Nestorović i Kon, vi verovatno niste čuli za njih, i bolje, ništa pametno niste propustili
Kažu da se u svojoj dugoj praksi nikada nisu sreli sa ovim merama, i da im je sve ovo novo
Njima, stručnjacima, je sve ovo što nam rade nepoznato, a sprovode uporno nad nama
Mi smo pacovi na kojima isprobavaju, nešto u šta ni oni sami nisu sigurni
Sinoć se jedan poznati novinar u Beogradu ubio, nije rečeno da je zbog ove situacije u kojoj smo
Drugi jedan čovek hteo da skoči sa zgrade, jedva ga skinuli
Drugarica me moli da ne isključujem telefon, da uvek može da me dobije
Drug sve češće ima napade panike
Moji najbliži me stalno zovu, ponavljajući ono što su čuli – nemoj ovo, nemoj ono
Toliko su preplašeni da danima nisu izašli iz kuće
Ljudi su na ivici
E moj gospodine Orvel
Vi ste pisali knjigu, a mi je živimo
I predstoji nam borba, kao i vašem glavnom junaku
Za slobodu, i ono malo duše
Vazduha
Nadam se da ćemo bolje proći
U svakom slučaju, hvala na inspiraciji
I oprostite još jednom što sam mislio da preterujete
Samo nisam mogao da verujem da ljudi mogu toliko pate za kontrolom i kaznama
Ono što trenutno živimo uverilo me je u to
Iskreno vaš, SS