Stefan Simić: Neda Arnerić – Vreme nije umelo da njeguje takve ljude

Kada god pomislim na Nedu Arnerić u meni su pomešana osećanja lepote, bola, bezizlaza, nade, ženske nesigurnosti
Jednom sam, putujući, slušao njen intervju, samo glas, toliko je bilo one skrivene tuge u njoj ali i lucidnosti, da sam danima bio pod utiskom
Šta ona sve proživljava u sebi i sa čim se sve oduvek borila i bori

Bila je jedna od najvoljenijih jugoslevenki, zvezda mnogih filmova, još kao devojčica, i posle, dugo posle
Lepa, obrazovana, a onda godine, umor, preispitivanja, krize, samoća
Neki drugi ljudi, vrednosti, i oni tamni tonovi svakodnevice koji su okupirali njen život, sve više i više

Teško da je neko kod nas odigrao bolje od Nede razočaranu sredovečnu ženu, kao što je ona odigrala u “Gorkim plodovima”, nestvarno istinito je prikazala strah žene, nemoć da ode od muškarca koji je maltretira i razara

Zanemeo sam pred tom njenom ulogom, proživljavao je zajedno sa njom, iz epizode u epizodu
Kako je samo iznela tu bol, kao da je igrala sebe

Umesto glume završila je istoriju umetnosti, pravi zaljubljenik u lepotu, koju je i sama stvarala
Znam da se bavila galeriskim poslom, puno čitala, radila na sebi, imala čak i epizodu u politici
Kao da se tražila u svemu, svoje mesto

Da li ga je do kraja našla

Sumnjam

Nažalost nije imala sreće da ima decu, što je naglasila da joj je posebno falilo
I pitanja je da li je imala sa kim da podeli ljubav koju je nosila u sebi

Prošle godine sam je gledao u jednoj lošoj predstavi, u kojoj se mučila, ne znam zašto je prihvatila
Otišao sam sa pola predstave, nije to za nju, zaslužila je više, bolje
A ne da se maltretira u takvim projektima

Viđao sam Nedu više puta u Knez Mihajlovoj

I kada god bismo se mimoišli u mojim očima bi prošla njena sudbina
Prelepe žene, posebne a progonjene 1001 nemirom
Koje skriva od svih
I od koga beži, a nikako konačno da pobegne

Sve do danas

Kada sam čitao za onaj njen pad sa trećeg sprata
Kao i za borbu sa depresijom i još mnogo čime…
Osetio sam duboku žal, kao za nekim najbližim

Posebno osećam takve žene, koje su godinama bile na vrhuncu
Kada se umore
Kada im je dosta svega
A nemaju gde da pobegnu, nađu svoj mir

I pitanje je da li uopšte imaju više poverenja u nekoga
Kada im je teško, da ga puste uz sebe

Moraju sve to da podnose, da se vraćaju životu uvek iznova
Sve to troši, slama, umara

Da ne pričamo o znatiželjnim pogledima na ulici, komentarima, pritiscima
A i svet koji ide u nekom sasvim drugom pravcu

Neda je do poslednjeg dana bila, i ostala, jedna lepa žena u jednom ne baš lepom društvu i vremenu
Koje ne ume da neguje takve ljude
Već čeka, ili da odu, ili da im se nešto tragično desi
Da bi im bila ukazana posebna pažnja i počast

Ovaj tekst je moj zakasneli buket cveća
Koji nisam stigao da joj uručim

I duboko mi je žao što za to neću imati više prilike

Ne samo ja nego svi mi kojima je draga
Koji je volimo
Koji je osećamo i koji saosećamo sa njenim bolom

U nadi da će joj bar malo biti lakše

Nismo stigli

Otišla je

Mučila se poslednjih godina beskrajno sa sobom

Neka putuje u miru sa anđelima, bila je anđeo i ostala anđeo

Jedan od najlepših na ovom našem nebu