Naida Mujkić: MALO KAFANE

Po dva dana u ugljenkopu
kamiondžije čekaju na utovar
U kafanu su doveli novu pjevaljku
Ona nosi suknjicu, vide joj se gaćice
Jedan s trbušinom što mu visi
Preko pantola, lijepi novčanicu na brončana prsa
Pevaj za moga sina Gorana, kaže on
Neću, jebo te tvoj sin Goran, vrti ona toplim guzovima
Novčanicu gura u suknjicu
Šta je? Šta hoćete?
Ja bih jednu bosansku, ako može
Ma, mrš stoko, ja kafu pravim samo pijanama
Da ih otrijeznim
Đule Amerika jede čašu
Staklo hršti pod kutnjacima
Kad je to drugi momak vidio donio mu je
Praznu zelenu pivsku flašu
De, evo, napravi sendvič, jarane
Vi momci nemate pojma, daj flašu vamo
Napolju drmaju kamioni puni uglja
A Goranov tata razbija pivsku flašu o glavu svoju
Potom pada na zemlju
Niko se ne osvrće jer pjevaljka ne staje
Šta ona pjeva to niko ne zna,
Zna samo ona, noći u svitanje
Kraj je blizu, moje belo janje