Boba Đuderija: Slasta

Fotografija: Yuja Matuso

Prijateljica i ja jučer, nakon dobrog đira po gradu, odlučile pojist nešto slatko. Di ćemo, šta ćemo, ajmo gori u onu slastu na vr’ Bosanske. Ali tamo više nema ništa slatko, tamo je sad dućan sa rekvizitima Game of Thrones. Ne znam koja sezona. Ogromni zmaj razjapljenih čeljusti taman se sprema probit staklo izloga u kojem je bija zatočen a nas dvi smo osupnuto uzmaknile korak unazad, okrenile se na peti i u roku odma krenile put Marmontove, u malo sigurniji dil grada. Putem smo zastale isprid jednog štanda sa sladoledima, a momak šta tamo radi nas je dočeka sa:

– Helooou, how can I help you?

Opet smo odskočile i malo potresene se sitile da ima ona jedna lipa slasta sa francuskin kolačima u onome voltu, kraj Marmontove. OK, ajmo tamo. Kad šta, tamo isto više nema ni kolača ni slaste, nego nekakav WINE BAR. Malo smo blejile u one basnoslovno skupe boce vina i mozgale a di sad. Onda smo se sitile Bobisa malo dalje. To! Ko zna šta ćemo tamo zateć, pitale smo se. Falatibože još je sve bilo na svom mistu.

Tu su nam se tete obratile na našem materinjem jeziku pa smo, ugodno iznenađene, naručile svaka svoju kalorijsku bombu i kroz unutrašnjost Bobisa, priko skala, izašle na Prokurative.
Ka da smo prošle kroz vrata ormara u Narniu, tamo nas je dočeka hladoviti, mirni štekat bez ijednog jedinog čovika, pa čak ni turista. Šmugnile smo u jedan kantun, malo priplašene i malo tužnjikave. Kolač je ima nekako gorkast okus.
Ja sam mislila na momka koji nam je reka Helouu, how can I help you.
Nije ni čudo da nam se obratija na engleskom. Ako nemoš u svom vlastitom gradu više nać slastu iz prvog puta, onda si u tom gradu i službeno stranac.