Predrag Finci: Profesor Flaker

Svaki student književnosti i poznavalac umjetnosti je znao za zagrebačkog profesora Aleksandra Flakera. Njegova knjiga o ruskoj avangardi bila je (bila) obavezna literatura na univerzitetima. Sistematična, sa svom potrebnom znanstvenom skrupuloznošću napisana knjiga. I sam sam je čitao s dužnom pažnjom. Znao sam da je profesor Flaker jedan od najboljih poznavalaca ruske književnosti. A znao sam još nešto, što me, kao osobu sklonoj užicima, vrlo radovalo: profesor Flaker je volio popiti. Nažalost, nisam ga nikada susreo. Nikada s njim „zasjeo”. Prvi put sam čuo jedno njegovo predavanje kada mu je bilo već preko osamdeset. Lijepo je govorio, tek povremeno zastajkujući, što je u odmakloj dobi uvijek slučaj, a u svom zanimljivom predavanju dva puta je spomenuo neke rakije, jedu poljsku i rakiju Jelinek, madžarsku. Poslije predavanja ga čekala novinarka, sjeli su u restoran hotela, u kojem se održavao simpozij. Profesor Flaker je naručio travaricu. Kako je novinarka i sa mnom dogovorila razgovor, odmah iza ovog, sjedio sam, čekao, pomalo prisluškivao. Tako puna tri sata. Na kraju profesor ustade, rukova se i ode. Travarica na stolu, nije je ni taknuo. Sada i ja, kada se primakoh njegovim ondašnjim godinama, znam o čemu se radi: travarica neispijena, ali neka je u blizini, sjećanja radi.