Stefan Simić: KRV “KRVAVE BAJKE” I DALJE TEČE

KRV “KRVAVE BAJKE” I DALJE TEČE

Na današnji dan, 21. oktobra 1941. dogodila se “Krvava bajka”
A ja setih Desanke i njene nezaboravne pesme
I trenutka kada joj je prijatelj došao na kućni prag i rekao
“Streljali su đake u Kragujevcu danas oko podneva
Nekoliko stotina njih”

Tako je nastala pesma
Koja je samo potekla iz Desanke, u jednom dahu

Preko 300 đaka
Izvedeno iz škola, u koloni, i dovedeni na jedno mesto
Kao da su glineni golubovi
Kao da su plastične lutke

Od strane civilizovane gospode koja tako dobija rat
Pucajući u decu, žene i seljake
U decu od desetak godina
Koja su se nevino poređala ispred njih
Plakala, molila, ćutala, prezirala…

Verovatno su neka od njih mislila da je to samo igra
Ne sluteći da je to poslednje što će da vide
Poslednje u životu, poslednje od sveta, zauvek

Važilo je pravilo 100 za jednog
100 civila za jednog ubijenog Nemačkog vojnika

Da li je Krvava bajka prevedena na Nemački

I ako jeste, sumnjam da je neko tamo uopšte čita

Ja je čitam
Ne samo nju nego i mnoge druge pesme iz tog vremena

Dok me ubeđuju da se politika promenila
I dok isti taj narod čiji su dedovi streljani
Radi kod dece onih koji su streljali
Pere im čaše
Čisti
I služi

Nemačka nije dobila u ratu
Ali je dobila u miru

I dobija ono što je htela odavno
A to su teritorije i jeftina radna snaga
Koje je sve više
Dok su šanse u vlastitoj zemlji sve manje

Oni meci jesu ubili decu ali nisu nadu
Prkos i ponos koji je bio jači nego ikad

Danas se glavni rat vodi u glavama ljudi
Puca se direktno u dušu
I otuda takvi životi oko nas
Usamljeni, zbunjeni, sluđeni, promašeni

Svi sa sobom i među sobom posvađani

Zašto

Zar smo toliko nesposobni i slepi pored očiju

Zar unuci Hitlera, Gebelsa, Jozefa Fricla i mnogih drugih
Tome treba da nas uče i podučavaju

Nisam siguran

Mnogo toga imamo, mnogo toga divnog je stvoreno
Na čemu treba raditi i nadograditi
Kako bi život imao više smisla
I da stradanje nedužnih u prošlosti ne bi bilo uzalud

Ovako
Živeći živote kakve živimo
Samo gazimo po njima i po njihovim grobovima
Nesvesni šta su nam sve ostavili u nasleđe

Hvala Desanki
Hvala toj deci
Koja bi danas bili očevi, dedovi
Kojih odavno više nema

Ostali su zauvek deca
I mi, njihovi unuci, praunuci
Danas smo stariji od njih

Šta da kažeš nekome
Ko ti satre tolike generacije, pretke, potomke, i pošalje ih direktno u smrt
Mlade
Nenaoružane

Šta

Osim da se svim silama potrudiš
Da se to nikada više ne dogodi

Ni našoj deci

Nikome

Nikad