Stefan Simić: Kuća svih nas

Fotografija: Boris Štajduhar 1985.

Kuća svih nas

Mnogi su pokušali da me uvuku u svoje mržnje
Da me ubede da treba da mrzim Hrvatsku zbog rata
Kao da je samo Hrvatska ratovala

Da ne smem da pišem o Oliveru Dragojeviću ništa lepo
Zato što je rekao ne znam šta
Kao da nisu čuli njegove pesme i mnoge prećutne poruke ljubavi koje će ostati zauvek

Da ne smem da pišem o Bosni i Hercegovini kao jednoj državi
Već kao delu Srbije ili Hrvatske, i da zbog toga, što to nisu, ne treba da ih volim

Da ne smem pored Srbije da volim i onu Jugoslaviju, koju je voleo čitav svet
I koja je toliko toga dobrog dala i stvorila
Beskraj u svim mogućim sferama života

DA NE SMEM DA VOLIM
Što je poenta ovog teksta

A ko ne sme da voli, može samo da mrzi
A mržnja kakva god da je, podmukla, zlobna, pasivna, agresivna, nije dobra i nikada to neće biti

Mnogi su pokušali da me uvuku u svoje mržnje, navodno za moje dobro
I mnogi su, nažalost, naseli na razne mržnje
A da ni ne znaju da to ne vodi nikuda, osim u sve veći ambis i izolaciju

I da budućnost nije u tome – ko je koja nacija
Nego ko je kakav čovek i da se to najaviše pamti i beleži

Da jedini pravi ratovi koji će da se vode
To će biti oni ko je inspirativniji i bolji u svojim zanimanjima
U umetnosti i kulturi pre svega

U takav svet verujem
Za takav svet živim
I takav svet sam odavno stvorio u sebi

I jasno mi je da nisu svi takvi
Ali ko im je kriv, neću valjda u tome da ih podržim, u takvim pobudama
A siguran sam da negde duboko u sebi znaju da nisu u pravu

Mene zanima budućnost a kada ideš u nju
Ti gledaš da sve središ i pomiriš
Da svima bude bolje a i tebi zajedno sa njima

Ne da vučeš nekakav mrak iza sebe koji ne nosi ništa dobro
Nego da tražiš sve ono što je lepo
I da ga učiniš još lepšim

A da ono što nije
Pokušaš da popraviš

Mržnja nikome ništa dobro nije donela
Osim onima koji profitiraju od nje ili pakosnima koji se tako hrane, kakvi god da su im izgovori za to

Zato, molim vas, ne dozvolite da vas u nju uvuku
Ni prema komšiji, ni prema tamo nekome

Zato što je, navodno, rekao ovo ili ono, ili zato što je stranac

Svi smo mi svašta u jednom trenutku rekli
Svi smo mi stranci za nekoga

Ali kada nešto zavoliš, upoznaš, osetiš
Ti to ne možeš da mrziš

Isto kao što ne možeš da mrziš svoje najbliže
Kakvi god da su

Hoću da verujem u takav svet, svet ljubavi
I ne želim da ga niko blati

To nije samo moj svet, to nije samo moja kuća
To je kuća svih nas
I samo zajedno, udruženi, možemo u srećnu budućnost

Ovako, umesto prijateljstva brojaćemo mržnje i ko je sve koga
A to apsolutno ne vodi nikuda

Verujte mi na reč

Ljubav je uvek odgovor

Jedino tako se prevazilaze svi mogući nesporazumi
I doživljava katarza

Bilo lična, bilo kolektivna

Oglasi