Zoran Pešić Sigma: KAKO DA OPIŠEŠ TUGU A DA NE UPOTREBIŠ TU REČ

 

KAKO DA OPIŠEŠ TUGU A DA NE UPOTREBIŠ TU REČ

Neko je pokucao na vrata, pritisnuo zvono,
kada si ih otvorio
nisi zatekao nikoga, ko je to bio, poštar,
nema pisma, računa, književnog časopisa
koji ti redovno stiže, možda mlekadžija,
nema mleka u flašama još iz devedesetih,
kada ga je čika Mile donosio na bicikli čak iz Huma,
kakvo je to gusto mleko bilo, dva prsta kajmaka,
ko je to bio, nestrpljivi prosjak,
ili komšijin prijatelj koji je umesto svetla
pritisnuo zvono, pusto stepenište, zatvoriš vrata,
oni koji te vole nisu prisutni,
oni koji su te voleli nisu prisutni,
oni koji će te voleti nisu prisutni

izgubio si omiljenu olovku, onu što najlepše
tragove ostavlja u malom notesu u kojem si zapisao
adresu pesnikinje iz Severne Irske,
broj telefona turističkog vodiča u Asprovalti,
i spisak stvari koje si nabavio za proslavu godišnjice,
jednom si probao da zapišeš i pesmu,
nije ti uspelo, svejedno, oduševljen si bio žvrljom,
jer omiljena olovka je ostavljala sigurnu putanju za sobom,
onu koja priliči sudbini, priliči odlučnosti
da se istroši do kraja, i šta ćeš sada bez nje,
odustao si od traženja, nisi otkrio tajnu putovanja,
ne mora sve da bude zapisano
kad već nisu prisutni oni koji te vole,
kad već nisu prisutni oni koji su te voleli,
kad već nisu prisutni oni koji će te voleti

Oglasi