Kruno Čudina: BILA JE TO GERILA

Fotografija: Ognjen Karabegović

BILA JE TO GERILA

preminula je, rekli su, nije se mučila
to da još jače pokisnem, zato su tako rekli
a moja sestra nije umrla ni preminula
crkla je ko pseto u dobroj kući!,
s bisernom ogrlicom oko vrata
i jednom malenom oko slatke nožice
u okruglom, dubokom krevetu, sklupčana
a ja nisam imao straha gledati je
dugo, dugo jer sve ima smisla
kunem ti se!, to je bila gerila, gerila, sestro!
i nijednom ti nisam vidio iznenađenja na našim prekrivenim njuškama
i znaš, ti srce moje gerilsko!, kada su te odnijeli iz tvog kreveta
ja sam im rekao, sjetio ih
rekao sam vam jednom glasno, mili moji:
jednom, jednom će ova kiša koja lijeva iz nas – padat će da ćemo je jesti!
otvarat ćemo mokra usta, mili moji, da se osuše, da ispucaju, da žednu
ali žedni nećemo biti, nikad više, prepiti ćemo biti!
i koliko smo morali, koliko od tada?,
pojesti tog sivog snijega koji se topi na ulici, svaki treći dan
recite mi!, grubo sam im opsovao, jesam
legnuo sam onda u tvoj okrugli krevet, pun te kiše tada
nemam straha, bila je to gerila, sve ima smisla, sestro!,
biti žedan, ležati u kiši u krevetu, otvorenim ustima hvatati tvoje ogrlice koje plutaju
na površini, oko nosa, pred očima
hvatati ih,
ko pseto u dobroj kući

Kruno Čudina, u sobi iznad vrta

Oglasi