Ana Nkvul: Opsada grada opeta

Fotografija: Ognjen Karabegović

opsada grada opeta

opet je zapravo sa očima juga
žena
ona u zubima nosi ljubav nežno kao čedo
i miriše na senke drvoreda koje trepere u noći
drhte od dodira zaraćenih svetova
koji se umilno smeše svim propastima
iz kojih izniče nov i potpuno stran smisao
za neke buduće nesreće
ona ujutru čita pisma koja svaki dan dobije
od grada jednog što ju je očarao do u srž
upravo onu odakle potičemo
a potičemo od semenki niklih iz grudi ruina
bomba je eksplodirala u njima i oparala ih
do najsitnih detalja molbi koje se sašaptavaju
u krevetu kao tajna molitva da se opstane
u ovom svetu nerođenih i zamišljenih
sve je moguće
sve čeka da se otkrije
i želi da se opsedne i pokori
upravo kao i grad opet koji je žena
žena sa očima juga
što čita pisma koja polete i lepe se po suzama
upijaju ih ljubavnim zanosom za umrlim vremenom
koje se evo upravo sada iz sebe rađa
opet spoznajući ono što na svakom kraju
svakog jutarnjeg pisma piše čekićem zakovano
da nema zadobijanja slobode u samoći
i da je vrhovni zakon opstanka
pokoravanje ljubavi

Oglasi