Branko Miljković: Kraj Putovanja

Kraj Putovanja

O sve što prođe večnost jedna biva.
Sen koja beše, drvo koje traje. Budan
ispod svoga imena koje budi
ruka sa cvetovima krv što sebe okiva.

Završiće se putovanje, ostaće tiha brda,
siva praznina, vetar koji bludi,
mesto koje nema mesta u želji al nudi
zlo da nas spase i istinu otkriva.

To čemu se molite je Žalosni Slavuj.
Ljubav nikada nije završena.
Čega ima ljudskog u patnji? O čuj:
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke, prazno srce, pusta sena,
i nema mene – al ima ljubavi moje.

Oglasi

There is one comment

Komentari su isključeni.