Nataša Andrić: IZMEĐU SREDNJEG PRSTA I PRVE VIDLJIVE ZVEZDE, ŽIVI SVET KOJI GA TAKO, PONEKAD ZASLUŽUJE UZDIGNUTOG

IZMEĐU SREDNJEG PRSTA I PRVE VIDLJIVE ZVEZDE, ŽIVI SVET KOJI GA TAKO, PONEKAD ZASLUŽUJE UZDIGNUTOG

Tražim redak trenutak, koji direktno ulazi u aortu sa one-way kartom u magičnost, a živim sigurnost. Ne ide… Uvučeš se u beslovesno odelo, namestiš nevidljivu leptir mašnu, pustiš misli u prostor i postaneš ligeštul.
Hajde da obaramo reči, stavi koren na sto, ne sme druga da joj pomaže i nema ustajanja. Kad me pripitomi potpuno je svejedno šta priča. To je uvek muzika, ako su oči dresera. Ono kad si kriv, a nemaš kome da se predaš.
Nađoh u džepu, od starih farmerica, povratnu kartu iz neke materine. Nikad se nisam vratila. Zakomplikujem život, pa sednemo tele, šarena vrata i ja da kukamo.
Jagnje je zaklano milijardu puta do sad, pa ništa. I dalje se rađa onako mirno i meko.

Oglasi