Stefan Simić: Malo koji dan zna da zaboli kao petak 

Malo koji dan zna da zaboli kao petak 

Malo koji dan zna da zaboli kao petak
Posebno uveče
I to ne zato što si sam
Sam si bio mnogo puta do sada
Nego zato što sve zaživi i oživi napolju
A ti, sticajem okolnosti, ostaneš van toga

Čoveka ne boli samo svoja nesreća
Već i tuđa sreća
Zato što ne učestvuje u njoj
Ili nema trenutno svoju

To nije zavist
Već uskraćenost za ono što živi većina
Kada nećeš ili ne možeš sa njima
A ponekad bi da im pripadaš
Da učestvuješ u njihovim razgovorima
Da budeš tu
Da te jednostavno primete
I još mnogo šta što se dešava u društvu

Zato za svaku izolaciju treba imati dobar izgovor
Ako se ne kraju isplati
Znači vredelo je

Ukoliko ne
Bar znaš gde si i kada si gubio dane
I da je trebalo sa nekim da budeš
Ali nije ti se dalo

Kao što se nije dalo mnogima
Da budu sa tobom

Svako, svome
A svi sami, najčešće

Sami i preko nedelje
Zimi, u proleće, jesen
Ali petkom, i to leti, priznaćete najviše boli

Petak, dobro veče
Petak, laku noć
Prijatno

Oglasi