Ana Nikvul: Ovih dana dok nosiš miris smrti na desnom ramenu

ovih dana dok nosiš miris smrti na desnom ramenu
.
klečim i molim se umesto tebe
nemam više živaca da objašnjavam
da svaki čovek svojim mislima natovari sebi malu smrt
na ramenima je nosi dok ona raste
i da ne primeti kako ona buja
u bolest raste
neverniče
znanje je smrt ako ne veruješ
možeš da se kuneš kako voliš do neba i nazad
kako je ljubav iznad svega
ali ako ne veruješ u nešto što rukovodi nama
možeš ga i ne moraš bogom zvati
onda si pola čoveka
onaj deo od mesa i krvi samo
a ako podjemo od istine da je sve to bez duše ništa
onda ćeš znanjem svojim poništiti ljubav
jer bog je ljubav
veruj da će sutra osvanuti dan
i da ćeš proći kroz iskušenja kao bos po trnju
al da ćeš preživeti ceo
ne samo onaj deo koji će neko zaklati i odstraniti
i mislima o lepoti podji putem novoga sebe celog
jer ceo sa utvarama na ramenima nisi
ako ne veruješ
a pola čoveka je gordost njegova koja ga truje
i kroz patnje će razne proći dok ne iščupa bol
i želju da bude svetu važan
ako si samo sebe spasao
učinio si mnogo za čovečanstvo
ako si pokušavao da objasniš kako si u pravu ti
onda si izgubio bitku sa sobom
onda si nastavio da miris smrti na ramenu nosiš
kao istinu koja će svetu reći
eno pola čoveka koji verovao nije
da svako od nas boga u sebi nosi ako ume
a ponekom ispadne iz ruku
kao igračka detetu u prvom pokušaju da se igra
zato
klekni ovde pored mene
i moli se
nek na znojave reči izadje neverica
i ponavljaj molitvu sve dok ne isteraš taštinu
otrov od čvrstoga kova
onda ćeš biti spreman da svetlost u tebe udje
i nestaće miris truleži misli koje su ti se natovarile
njima da se baviš
umesto sobom

Oglasi