DRAGAN RADOVANČEVIĆ: BARBARI

BARBARI

(Berlin, 31.05.2017, iz rukopisa)

Na liniji metroa Marienfelde-Checkpoint Charlie
sedim i čitam Levija Strosa “Barbari”.

Kontrola ulazi u metro.
Ljubazno klimnem glavom ukazujući im
da mi je karta u novčaniku.
Mene, gospodina u sakou sa skupocenim Henri Roseau Hosenträgerima
kontrola prihvata na poverenje.

Grupi studenata pored mene pak ne veruju.
Trojici ispisuju kazne, po sedamdeset evra svaki.
“Barbari behu nekakvo rešenje”

Na Checkpoint Charliju sklapam knjigu.
Tu, prema kancelariji u Schützenstraße
zatiče me ogromni plakat mirnog DDR-ovog vojnika.
“Ovim vojnicima niko nije mogao da promakne”,
kaže turistički vodič grupi italijanskih đaka.
“Barbari nisu nikakvo rešenje”.

Pri večernjem povratku kući
ista kontrola na istoj liniji.
Prepoznaju gospodina u sakou sa Henri Roseau Hosenträgerima.
Ljubazno im otpozdravljam.
“A gde su sad oni Barbari što ih kazniste jutros?”

Za koji sat ulazim u stan.
Na radnom stolu zatičem nedeljnu metro-kartu
koju zaboravih da ponesem sa sobom.
“Barbari ipak bejahu neko rešenje”.

Oglasi