Ana Nikvul: Bila sam na jugu koji je nečiji sever

bila sam na jugu koji je nečiji sever

bila sam na jugu koji je sever nečiji
u jedan je tren sve stalo
i ja sa sve cipelama od krokodilske kože
crnom haljinom i crnom maramom preko ramena
gledam nas dragi moj dok nas sa tenka gleda
kroz nišan opušteno i hladno nezainteresovano vojnik
on ne zna koliko smo soli zajedno pojeli ti i ja
a sanja da ga tamo negde čeka njegova žena
koja ga upravo ovoga trena vara sa prodavcem parfema
pitam ga može li jedna fotka
vrti glavom
pomislim zna li on šta je to domovina
ume li da ponese grumen zemlje u torbi
svaki put kad negde ide
kao ja što činim svaki put kad odlazim iz stvarnosti
u lekciju koja nam je ugradjena u krv kao osnovni sastojak
za jebeni opstanak
opstanak jezika na kojem dišeš
i isto tako pomislim kako smo se krišom ljubili da naučimo
ispod duda kod spomenika bratstvu i jedinstvu
bila sam na jugu koji je nečiji sever
da me podsete stabla vrbe na to ko sam
vratila sam se kao ubica na mesto zločina
po svoje mirise i kreket žaba bez kojih nisam umela da zaspim
dragi
plakao si kao kiša
i rekao
ja ne znam kako ću bez tebe da živim
nije nam se dalo
a ja te samo zamislim kako praviš planove za novu vikendicu
ko zna koju po redu u tvome malom životu
i kako spavaš u stolici za pecanje pored reke
koja nas je mlekom zadojila
ja sada mislim kako sam zamišljala na svim jezicima
kako da umremo zajedno
samo tako umremo
da bismo izbegli ono što će se dogoditi
da ostarimo uz tamo neke druge
različite i smrtno dosadne
.
bila sam na jugu koji je nečiji sever
i tako

Oglasi