Pavo Barišić – Sokrat

Piše: Jelena Osvaldić

Bivši ministar Pavo Barišić punih se osam sati žestoko borio da ostane ministar. On je tihi junak, nepravedno optuženi Sokrat.

Na prvu bi čovjek rekao da taj razumni, gotovo nevidljivi, samozatajni i blagi čovjek, koji nikad ne podiže glas niti se ljuti, odstupa s funkcije lakše nego što prepisuje tuđe radove, ali ne, on ne želi samo tako otići.
– Pavo, ne možemo te više braniti, moraš otići – uvjeravao ga je u Banskim dvorima iza ponoći već umorni Andrej Plenković trljajući oči i zijevajući.
– Samo preko mene mrtvog ću otići.
– Ali ti već jesi na neki način mrtav. Gotovo je. Finito – ponovio je nervozni Plenković.
– Ne- prošaptao je Barišić.
– Što si rekao?
– Ne – ponovio je jedva glasnije.
– Nisam htio da dođe do ovog, ali natjerao si me. Vaso, dođi!
Iz druge sobe je izašao Milijan Vaso Brkić s bočicom otrova u ruci.
– Ajde, junače, da te vidimo sad. Jesi li Sokrat ili Pavo?
Barišić ga je pogledao, pustio suzu i prošaptao – Ja sam samo želio ostati ministar. Zar je to takav grijeh?

Oglasi