Ana Nikvul: Odavde do večnosti

odavde do večnosti

kakva je to sudba dragi moj
da starimo daleko jedno od drugog
sa sve palevtim mirisima početaka pod jezikom
zar ne osećaš kako se vrag kezi nastojanjima
da budemo oštica za presecanje vrpce
kojom bi trebalo otvoriti čitav jedan svet
nov i smeo za prosečan um
zar ne osećaš kako sam grlata bez obzira što ćutim
pod prstima imam živote koje brojanicom vrtim
protiv kletvi malih što ne saznadoše ništa više
i ništa dalje od niskih strasti svetovnjaka
moli se dragi moj
ispuni dane ove brojanicama
zbrajaj skupljene svoje misli i veži se rukama za njih
da ako te kojim slučajem povuče ponor u sebe
mogu da klenknem i udarim čelom o pod
i sa sve krvenom molitvom izvučem te preko granice
za koju samo pretpostavljaš da je u mojoj moći
veća od gromadnpg kamenja kojim nas zatrpava stvarnost
zar ne osećaš kako su majke naše
progovorile u novim životima o nama
i kako se zdrave sada rukama našim
i ljube obrazima prijateljstva
čuvajući nas od misli o nepostojanju
beskrajnih mogućnosti izazova na dvoboj
u kojem pobedjujemo mačevima zvezdanih neograničenja
moli se dragi moj
za svaki minut u koji ti stojim vešta za saznanje
o večnosti malih čari ljubljenja života
kakav god da nam je na službu poslat
moli se za svaki sekund svojega dara
da nas iz praha pretvoriš u jednu pesmu
koja će da nas nadživi
i u kojoj smo upravo onoliko živi zauvek
baš kao što mlade godine veruju u jednu jedinu ljubav
do smrti

Oglasi