Slaven Slišković: Devet kratkih priča

12346309_907837612645309_7648500873575437923_n

1.

Zamisli koja koincidencija. Prijatelj mi radi na pumpi i ja doša do njega u kasnu noć, nigdi nikoga. I došla jedna cura ulit i on govori aj Slija uli joj. I doša ja do nje i vidim curu znam. Ona se iznenadila i govori: Ej Slija otkud ti na ovoj pumpi? Govorin joj ja pa to ti moj stric drži pumpu ka da se malo pohvalin. Ovo će meni stric ostavit, sve će to bit moje, ka da se pohvalin, šta ću. Vidin ja ona mene blido gleda. I otišla ona i govori meni prijatelj. Znaš ti Slija koja je ovo? Pa koja? Pa njoj ti stric drži ovu pumpu.

2.

Doša mi tip iz Elektroprivrede očitat mjerilo i ja prolazim kroz portun, a on me pita koje je vaše od ova tri mjerila. Govorim mu ja pa šta ja znam to bi valjda vi trebali znat. Govori on ma ozbiljno vas pitam koje je vaše mjerilo od ova tri, vi ste sigurno nekad očitavali. Mislim se ja pa kako da ne srijedom i petkom u šest ujutro obvezatno očitavam. Uvijek kad tu prođem ja bacim pogled ka mjerilu da vidim ima li šta novo. Brojke se okreću isto ka na ruletu. Ta petica kad prelazi u šest ja sav zatreperim od uzbuđenja. Pa ja rekreativno očitavam i svojim prijateljima. Uvijek kad ih obiđem ja im očitam i mjerilo da neko slučajno urok nije bacija na njih. Ma znate šta gospodine očitajte vi za prvih pet katova ma ja ću sve platit. Danas ja častim. Ma udri ti i ove na šestom. Nije beg cicija. Ja kad dobijem na kladionici ja ću vama sve dat. Pa kupite voštane svijeće za rođendan Elektroprivrede. Neka vide ljudi kako bi im bilo da nije vas.

3.

Zove me ovaj jedan da dodjem u grad da ima nekog malog da je talentiran, a nije mi reka za šta. I ja sija na biciklu i lagano se spustija do grada. I sad uša ja u kafić, naručija kavu i mislim se kako je Atletico da osam penala. Konobar govori da su oprali aparat ka ko još pije kavu u ponoć? To je maloprije bilo. Govori ovaj u šanku: – Ma to je Slija. Napravit ću ja Sliji kavu, ko jebe aparat, oprat ću ga ponovo. I dolazi ovaj čeka san ga dugo, govori odma s vrata: – Ej Slija čoviče, dobro si doša, imam maloga za talent šou, zavarit ćeš. Govorin ja: – Di je mali, šta ga nisi dovea? – Tu je on isprid, doće sad, oćemo te iznenadit. I prošlo neko vrime i eto ti malog. Govori mu on: – Grgure jesi li je cilu? govori mali: – Jesam. Ja ništa ne kontam i govori mi ovaj: – Slija aj izađi vani. Ja se diga izaša, gledan, nema mi bicikle. Govorin ja ovome: – Nema mi bicikle čoviče. Ovaj me udara rukom u prsa i govori: – Pa to Slija. To je talent. Govorin ja: – Koji talent čoviče, di mi je bicikla, jesi ti svjestan? Govori on: – Ma Slija, mali je poija biciklu čoviče. To ti cilo vrime pokušavan reć. To je taj talent. Jede bicikle, televizore, fotografske aparate. Ja sta malo, zamislija se, govorin mu ja: – Pa šta si mu da da poide baš moju biciklu, šta nije poija neku drugu. – Ajde Slija šta plačeš za biciklon. Dobit ćeš ti na kladionici drugu. Ja sta malo, opet se zamislija. – Jebate pa on je sunija cilu osovinu i kostur. Pa di ti to stane Grgure, pitan ja maloga. – Želudac mi tisuću puta brže vari od normalnih ljudi. Zato to pokušavam iskoristit. – Jeben ti Andya Warhola kako ću ja sad na Split 3. – Pa mi ćemo te bacit Slija, autom smo. Oćemo do tebe Slija. – Nećemo do mene. Pa da mali prigladni ponovo, da mi poide kompjuter kad odem u wc. Samo mi još to fali. Oštetija si me za par stoja s tim tvojim talentom. Jebenti Gianfranco Ferrea bi li mali moga posrat zadnju gumu, kupija san je u Save Kranj, jedva sam je naša. Ha, ha, ha. Onda smo svi zavarili

4.

HAMLETOVA STOJA

Bija je četvrtak. Sidimo tako u mene Đonzla i ja i on mi priča kako je odlučija punit ronilačke boce i prodavat ih nekin Talijanima.

– Ma štaš ti punit Đozi, ne maltretiraj me u ovu uru – govorin mu ja.

– Ma Slija, slušaj me. Bija san s malon na Trsteniku i vidija san neke ronioce, Talijane, i upadnen ti ja tako u šprehu s njima i dogovorin posa.

– Na kojen jeziku si to dogovorija?

– Šta?

– Šta, šta? Otkad ti govoriš talijanski?

– A to? Pa govorin ti, s malon san bija. Ona je prevodila.

– Aj dobro i… Šta si dogovorija?

– Ka pitan ja njih koju opremu koriste i tako… I oni govore da nisu zadovoljni bocama…Za kisik, znaš ono.

– E, i.

– I da ti ne dužin sada, ja ti njima složin priču da nije problem u bocama nego u kisiku. Rekli su da ih pune u Italiji, a znaš kakav je tamo zrak? Auta, motori, smog, sve smrdi…

– Pa Đoni nije ti to taj kisik.

– Ma ne seri Slija, pusti me da ti kažen. Uglavnom, ja ti njima složin šemu, da san ja iz Poljica, ka šta i jesan, i da je tamo čist zrak ekstra kvalitete. I kad ga dišeš, ka da ne dišeš… I tako drž, ne daj, ostave ti oni meni jednu praznu bocu za provu i daju mi 100 kuna za put do Poljica i nazad i kad in donesen napunjenu bocu da će mi platit punu cijenu.

– Ma nemoj zajebavat. Dali su ti bocu?

– Aha, majke mi.

– Pa kad je to bilo?

– Neki dan.

– Pa štaš napravit?

-Ma ništa. Popišat ću in se u bocu.

– Ha, ha, ha. Koji si ti delegat Đonzla. Pilaš me ima po ure s glupostima.

– Pa šta ću kad ti stalno šutiš. Još si zaljubljen u onu purgericu. Vidin ja to po tebi Slija.

– Ma pusti ti mene Đoni. Reci ti meni di je mala?

– Koja?

– Pa ta šta priča talijanski.

– Ma crnjak, pusti.

– Pa reci sad, šta je bilo?

– Reću ti Slija. Tebi mogu reć. Al nemoj nikome govorit. Obećaješ?

– Ne obećajen.

– Tu večer kad san zavida Talijane za stoju, sili mi u auto i govori ona da je zvala neka prija da dođemo u nje. Neka s Pujanki. I govori ona da stanen na Visoku u onu trafiku, ka da kupi Chipi-Chips i još joj ja reka da nan uzme pive i tako. Bila je subota navečer, par auta isprid trafike i ja sta malo iznad i da joj stoju da to kupi i… Zastane tu u priči Đonzla i vrti glavom. Sranje.

– Pa šta je… Nije ti valjda udrila pedalu.

– A, je. Pobigla, mater joj jeben. Punila mi stoju.

– Naplatila ti prevod. Ha, ha, ha. I šta ti?

– Ma ništa. Tražija je malo po Visokoj i kad je nisan naša, onda san otiša u Miple igrat fliper na kompjuteru.

5.

MESSI

Srele se dvi gospođe na ulici i stale malo popričat
– Dobar dan gospođo. A kako ste mi?
– A kako ću bit. Bolje da van ne govorin. Kolera
– Ajme, pa šta je?
– Ma onaj moj mali, pravi mi probleme. Ne znam šta ću s njim.
– Ma nije valjda sport?
– Je gospođo. Baš to. Sport
– Ajme kuku li je vama
– Da kuku. Zavija nas je u crnu pomrčinu.
– Pa šta je.
– Ma gospođo moja, on vam ode dole na Žnjan i onda trči do Duilova i opet nazad. Al ništa on ne obavi na Duilovu da bi čovik reka zašto je iša, nego onako ode pa se vrati. Pa posli ide do one teretane, diže utege, cili je doša ka regal. Mi više ne znamo šta ćemo s njim.
– Ajme razumin vas gospođo, srića moja, moj sin je daleko od toga.
– A vi imate divnog sina. Šta je on ono?
– Ovisnik o drogi
– Ajme šta je to lipo bit ovisan. On traži tu svoju drogu i kad je nađe niko sritniji od njega. Sritan je ka mala beba. Milina ga je vidit.
– Je gospođo. Ja sam njemu rekla: – Mama će ti za drogu uvik dat novaca. Stimulirat ću te koliko god mogu. Ali za drogu i ništa više.
– Tako je. Blago vama. A ovaj moj se da u sport. Da je bar nogometaš pa da mi donese novaca, nego on je sportaš bez sporta. Samo trče ka budala. Mi smo njemu kupili već grobnicu i lijes. I on imbecilan kakav je, počea uzimat neke proteine, glava mu je narasla, toliko se raširija da ne može više uć u lijes. I sad moramo kupovat novi lijes. Ajme meni šta me snašlo
– Eh. A moj se vratija iz Španjolske.
-Jel? A šta je radija tamo
– Ma tamo vam oni imaju neke komune, pa se druže, pjevaju, stvarno se dica znaju zabavit. Da vam i to kažem, nećete mi virovat. Priča mi moj mali da im je Messi doša u posjetu jedan dan.
– Messi, ma nemojte mi reć
– Da, da. I tija se slikat baš s mojin malim i čak ga je pita da mu se moj mali potpiše. Govori on: – Ma šta ću majko mora sam mu se potpisat. Al govori da je mal, sitan. Govori: Majko on je nizak ka prizemlje na Mertojaku
– Ajme blago vama
– Evo baš mu sad iden kupit rizle. A di ste vi krenili?
– A ja iden ovom mom nesretniku uzet 5 kila mesa. Odnija ga vrag koliko može poist. Jučer smo imali tripice i ja sam se tako lipo posrala posli da mi je baš došlo milo. Bože moj šta sam se izasrala.
– Ha, ha, ha. Šta ste simpatični. Ajte moja gospođo, zdravi i veseli bili. Vidimo se drugi dan
– Doviđenja vam i sritno

6.

Govori mi ovaj Slija dosadila mi je žena. Ne znam više šta ću. Govorin mu ja prijatelju moj da su žene dobre i ja bi ima jednu. Moram se dobro napit da bi je trpija. Nemoj to čoviče. Može ti alarmirat organe reda. Ma zaboli me. Otiša bi ja odavno al nemam di. Njen je stan. Koja nezgodacija. Drma je klimaks. Proradili klima uređaji. Čua sam od susida da je prebačena na bolje radno misto. Znam ja mehanizam napredovanja na poslu. Dođe mi da se ubijem Slija. To bi ti bija jedini častan izlaz iz te situacije. Neki dan mi je udrila katanac pa sam mora prespavat u portunu. A prijatelju moj težak si za varenje, još si non stop pijan. Upa si u apsurd. Propa si ka žeton. Šta će jadna žena? Slija jel ti to nju braniš? Ma ne branim je nego govorin onako kako je. Moraš je zavolit ponovo. To se može postić posebnom tehnikom. Objasnit ću ti ja kasnije kako. Ne događa se to samo tebi, nego većini ljudi. Svakog čovika kad tad prekrije bračna pomrčina. Siti se kad si je prvi put srea. Siti se svih lipih dana s njom. Zaljubi se ponovo u nju čoviče. Natiraj sebe. Svakom čoviku je vlastita žena nešto najdragocjenije. Budeš li tražija drugu izgubit ćeš se u prometu. Sam si je bira. Potpisa si da ćeš bit s njom do kraja života. Konzumiraj sad taj ugovor. Moraš se sitit onih dana kad si je najviše volija i onda to sejvaj za sutra. Umisto alkohola kupi joj buket cvića. Ako je zavoliš ponovo prestat ćeš pit. Ljubav je bezalkoholna. To je jedini način da prestaneš. A i dalje ćeš imat di prespavat.

7.

Ja nisam rođen. Mene je snimija Alfred Hitchcock 1979 godine u jednom filmu i od tada postojim. Najčešće doručkujem iz novina. Poslije bacim oko na sredstva javnog informiranja. Vježbam po spravama, al sam zakasnio na ovu Olimpijadu. Sreća da me tata Alfred nije ugasio kao lika. Nervozan sam. Moga bi zadavit neku nevinu personu. Onda ću se stavit na raspolaganje nadležnim organima. Možda uspijem, al to ću teško da mogu. Sviđa mi se jedna djevojka. Toliko je seksi da umisto menstruacije dobije Pepsi…

8.

Bija sam u doktora radit krvnu sliku. Dobra je, al nije baš za izložbu. Al nije to već imam vrlo delikatne živce. Ne podnosim curu kako trepće. Ovako se osjećao Napoleon na Waterloou, pa sad ja. Moga bi otić u neku ugostiteljsku jedinicu po neko osvježenje. Recimo Traubisodu. Slovima nabijam kondiciju rečenicama. Doša doma govori mater Slavene traži te neka individua. Kad ono stari prika. Nismo se vidili ima 20 godina. Govori da se oženija i razvea u istoj rečenici. Nisam se stiga ni obradovat kad je reka da se oženija. Deset stotinki sam bija sritan zbog njega šta se oženija i odma je reka i razvea. I sad govori da se sad oženija po drugi put i da tu drugu ženu vara s ovom prvom. Stani govorin mu ja. Izvrtila mi se Dinastija u 150 epizoda. Ne želim to slušat. Ka da mu druga žena neda pušit pa da je svratija u mene zapalit duvan ako može. Ma šta ti je, govorim mu ja. Imam ribice u akvariju. Nećeš mi isprid njih pušit. Čoviče curiš na sve strane. Od prizora koji ti predstavljaš svi biže. Pa ću tako i ja. Dobro Slija, jel ti mogu ostavit vizitnu kartu pa se javi. Jel dobra za filtere? Je. Onda ostavi.

9.

Jutros sam ka iša raskinit ugovor s B netom. Sanja sam taj dan. I doša na Gripe. Parkira se doli u garažu i raskinija ugovor. Dolazim ja u garažu, ka idem doma, al moram nešto kupit u dućanu jer onda blagajnica ovjerava parking kartu. Bez te ovjere nemoš izać sa parkinga. Šta ću brale, imam ja trideset kuna, al sam dužan ovome pedeset i sad ako kupin nešto gotov sam. I ovako ću najebat za ovih 20 šta fali, al ipak imam 30. I sad ako nešto kupim gotov sam. Uša ja u dućan razmislija malo i odma stanen u red na blagajnu. Doša ja na red i govorin blagajnici: Otac mi je dijabetičar pa sam doša kupit neku dijetnu salamu al vi je nemate pa nisam ništa kupija. Jel mi možete molim vas ovjerit parking kartu. Moram nekako izać odavde. I žena mi ovjeri i dok je ovjeravala govori: Pa morate nešto kupit. Ma kupit ću brod u boci, govorin ja, uzea onu kartelu i izaša. I sad doša doma. Čekan ovoga cili dan nervozan i konačno vidim notifikaciju na poruci, pogledam kad ono nije on, neka ženska. Kako mi je samo tlak poskočija, nervoza na sto posto narasla. Mislin se curo moja u krivi moment si uletila. Ža mi je, al si odjebana već u startu. I sad sija ja kad čujen zvono na vratima. Otvorija vrata kad neka druga cura došla, da ona mene zna, da me dugo nije vidila. Mislin se ja Slija moj ova ti na vrata dolazi. Počele su mi se skupljat oko kućnog praga. i sad priča tako ona, vergla, kad ja vidim druga notifikacija na poruci. On je. Zove me da mogu doć.Ja automatski prekidam ovu došljakinju, al ona ne jebe, ne staje brale. Koja greda čoviče, ovaj me zove na sve, a ona me pila s nekin pričama, još mi u kuću došla. Kako je nije sram, mislin se ja, tako ljudima u kuću dolazit. A ovaj me zove na sve. Govorin joj ja: Curo ja sam ti bolestan, moram ić kod prijatelja po lijek. Govori ona: Ajme šta ti je. Govorin ja: Ono najgore. Govori ona: Rak. Govorin ja: Reuma. Govori ona: Aj Slija ne zajebaji. Govorin ja: Ne zajebajem se. Reumatski sam načet. Medicinski nejasan. A sad moram ić pa bi bilo dobro da ti prvo odeš pa ću ja. Govori ona uvrijeđeno: Dobro Slija kad me tiraš. Govorin joj ja: Ma ne tiran te nego sam bolestan moram ić po lijek. Jedva je izašla. Mora sam je izgurat na silu.

 

Oglasi