Stefan Simić: Na lancu

1-a-stefan

NA LANCU

Kad god prođem pored te kuće
Vidim psa na lancu
Pritom je tako mali
Da nikome ne može da nanese zlo

Kućica sva urasla u travu
I lanac koji je stalno vrti u krug
Steže joj vrat i zateže
Tako mesecima, godinama
Na kiši, suncu, snegu
Molio sam tu ženu da je pusti
Kaže pobećiće joj
Pritom dvorište ograđeno
A zna se da psi ne beže tek tako

Jedne noći sam se preskočio
Jedva iskidao onaj lanac
Uhvatio psa jednom rukom
I trčali smo zajedno u mrak
Kao da nas neko juri

Pribio se uz mene
Kao da ga spašavam od požara
Malo srce samo što mu nije iskočilo od sreće
I radost što je neko napokon obratio pažnju na njega
I skinuo mu lance sa vrata

Tako su i mene držali na lancu
Na jednom mestu
Valjda u strahu da im ne pobegnem
Roditelji
Škola
Sistem
I svi oni koji navodno znaju kako treba

Dok jedne iste takve noći nisam pobegao
Skinuo sve one lance sa sebe
I trčao i trčao i trčao
Kao da me neko juri
A moje srce samo što nije iskočilo od sreće

Tako se osećam i dan danas
Kao da me neko juri
I preti mi lancima kojima sam godinama robovao
A ja trčim
Dok moje srce i dalje plače od sreće i radosti

Pas je sada na sigurnom
Za njega lanci više ne postoje
A i ja sam sada na sigurnom
Ako ništa drugo našao sam još jednog prijatelja

Oglasi