Predrag Finci: O antisemitizmu, telefonom

1393529_541567982599094_84173697_n

Javio mi se gospodin A. elektroničkom porukom, može li me nazvati, htio bi sa mnom porazgovarati o antisemitizmu, zna da sam o tome dosta pisao u nekoj knjizi, nije je čitao, zauzet je, više puta je taj tekst objavljivan na raznim mjestima, čitao ga je i on, može li me nazvati telefonom, uznemiren je, zabrinut, začuđen, htio bi sa mnom porazgovarati, kada mi odgovara, svakako, u četvrtak, dogovoreno.

U četvrtak zove na vrijeme, pristojno pozdravlja, predstavlja se, a onda poče bujica, govori brzo i mnogo, što je osobina neurotičnih, usamljenih ljudi, koji neće da pitaju, nego da kažu što oni misle, iznesu svoje stajalište, zato i zovu.

Prekinuh ga: „Što ste htjeli da me pitate?“.

„Pa eto, gospodine Finci, Predrag, mogu li vas zvati Predrag, nećete se naljutiti, vi ste napisali članak o antisemitizmu, hoću reći čitao sam ga, hoću reći dobar je, nije loš, uvijek se može o tome, ali mnogi su u pravu, i ta politika Izraela, što uopće znači ta riječ „cionizam“, ne znam, nisam ja antisemit, imao sam prijatelje, ne mogu se sada sjetiti imena, ma puno ih je bilo, u školi, a i poslije, ne bih vas nazvao da sam od tih, nije to sada važno, nego, ovaj, kako vi objašnjavate, ukratko, nemojte dugo, možete li, kratko, jednostavno, bez filozofiranja, ljudi svašta govore, i na portalima pišu, jeste li vidjeli, nije mi jasno, otkud odjednom toliki antisemitizam, svuda, eto, i u vašem rodnom gradu, nije ga prije bilo, je li tako, mislim, imate li neko objašnjenje?“.

Mogao bih sada i ja opširno, dugo, ali neću ponavljati sve ono što sam ranije napisao, znam da bi potrajalo i da me gospodin neće slušati, pitao me mogu li reći kratko, jasno… Mogu: „Moj gospodine, koliko primitivizma, toliko antisemitizma“.

Oglasi