Ana Nikvul: Dolazimo kao glad

'FIGURES' (TWO SISTERS), 1928

FIGURES (TWO SISTERS), 1928

Dolazimo kao glad

dolazimo kao glad
napušteni odmaknuti s uma
mi što smo u dno zarili pero u letu
zagrebani smrću naviknuti
mi što nam je pokuda čast
u vlast istine imamo bela platna
peremo ih i čvor utegnute
i svejedno nam je koliko smo mali i koliko smo se hitnuli
i pali rad porekla i imetka drugima datim
o planeto umeš li ti bolje pripovesti odgraditi
do onih na koje je tvoje zapušeno uvo sviklo
dolazimo kao žedj
u kost ekser zakucavamo
proglas smo protiv javne laži
o zemljo kaži
je li si plodna još uvek za novo oko
il si kao soko grabljivi
po pustoj njivi opet pustila sputanog zmaja
ima li kraja poganima raznim
što je mali za sebe ustoličio
i je li uobličio istoriju bola
onih kojima je oteo mekotu
hoću da ti kažem da dobrotu gladnih i žednih
nikad ne nahrani činija ista
u budjave reči skovana je bista isprazna
klapara noćni teret muke
al milozvuke ne utiša niko
ni tek onaj što je sviko na počasti
na sve ovo nema šta da kaže
jer bespoštedne laže maloga su gordost
a mladost duša od pera u vosku
u radost zavija kosku oglodane reči
što baulja do prestola da stope ljubi
znaj ne gubi onaj ko dobija u vek
no vek daruje večnog što ne traži
već se pušten daru od bolova leči
pred takvim planeto stani
ako umeš kleči

Oglasi