Analogije ili vladavina idiotkracije

tumblr_mcazss68bi1qcokc4o3_400

Piše: Vladimira Mascarell

Jedan od posljednjih Varoufakisovih intervjua zgodan je rezime političkih događanja u svijetu, posebno Americi. No, u ovom dnevniku rađe bih se bavila analogijama s našim društvom, posebno ljevicom, ali i strankama koje preferiraju biti ljevica. Čini mi se kako je nakon rezultata izbora u SDPu baš pogodan trenutak za ovakva razmišljanja i razgovore.

Reč je o očiglednoj paraleli, ali zašto smatrate da je brexit najavio Trumpovu pobedu?
Brexit je otkrio tektonske promene u političkom i ekonomskom poretku. Ljudi koji nikada nisu glasali izašli su na ovaj referendum, a kada se to dogodi sve ankete se pokažu pogrešnima. Isto smo videli u Americi. Ksenofobična desnica je osvojila glasove u bivšim socijal-demokratskim uporištima kao što su sever Engleske ili Pensilvanija, koja od 1988. nije glasala za republikanskog kandidata.

komentar:
Za vrijeme Josipovića, kao i za početka Milanovićeve Vlade stalno su ˝prozivani˝ fašisti, klerovećštogod, ustaške zmije i ostala bratija makar smo ih nigdje ili tek sporadično mogli uočiti. Bez ikakve stvarne vizije budućnosti hrvatskog društva oba ˝lijeva˝ političara rado su prizivali kakve-takve neprijatelje da bi opravdali svoje postojanje, no posebno gospodarsku neučinkovitost.
Ponekad si mislim da su potezi ˝lijevog˝ vodstva omasovili ˝neprijatelje˝ upravo zato što su njima proglašavali svakog tko ih nije bespogovorno podržavao u pogrešnim političkim odlukama, društvenim ili ekonomskim.

Kaže se da je Trump iskoristio nezadovoljstvo belih muškaraca iz radničke klase. Da li se ovaj „povratni beli udar“ može porediti sa anti-imigrantskim raspoloženjem koje je dovelo do brexita?

Ovo je idealan primer toga kako levica previša razmišlja o svojim porazima. Trump jeste privukao i glasače iz radničke klase, ali to nije bilo dovoljno. Zapanjio me je veliki broj Latinoamerikanaca koji su glasali za njega, kao i onih koji su na prethodnim izborima glasali za Baracka Obamu. Ne možete za ljude koji su na prošlim izborima glasali za Obamu reći da su rasisti. Politička scena je duboko uzdrmana na način koji nismo videli od 30-ih godina prošlog veka.

Kolinda je zamijenila Josipovića. Tko ju je doveo na vlast? Kao i kod Trumpa nije moguće reći da se radi o radikalnoj desnici ali je sigurno da su to bili oni kojima je dosadilo Josipovićevo ništa za njih, osim naravno općih društveno-političkih osuda koje je društvo osobno shvatilo.

Milanović je nastavio dalje isto, ali sad sa glasnim protivnikom s Pantovčaka.

Varoufakis: U međuvremenu možemo samo da se nadamo da će Trumpova huškačka retorika utihnuti kada on preuzme funkciju predsednika SAD.

Sudeći po domaćem iskustvu teško je vjerovati da će se to dogoditi.

Zašto je Hillary Clinton izgubila?

Zato što nije shvatila da je došlo do sloma ekonomskog sistema. Globalna epoha se završila. Period koji je počeo 1944. konferencijom u Breton Vudsu, sazvanom kako bi se uspostavio posleratni monetarni poredak završio se 2008. finansijskim krahom. Američka hegemonija se tokom ovog perioda širila, ali je po prvi put u istoriji neka super sila to radila tako što se sve više zaduživala. ……
Ovaj sistem je 2008. doživeo slom, a sa njim i mit o globalizaciji.

Zašto je Milanović izgubio? Upravo zbog istog ekonomskog modela od kojeg nije odustao sve do zadnje godine mandata, što je bilo prekasno. Milanović je propustio neznanjem ili neiskustvom, vjerojatnije bahatošću na početku mandata iskoristiti široku društvenu podršku za radikalne promjene.

Obama je obećao da će rešiti ovo pitanje, ali je doživeo težak poraz jer je izgubio kontrolu nad kongresom. Danas 81% američkih porodica živi gore nego 2004, dok prosečna plata za većinu radnika stagnira od 1973. Trump je rekao da ovako dalje ne može, dok je Clinton ponudila kontinuitet, zbog čega je izgubila.

Na predprošlim izborima građanima je ljevica ponudila kontinuitet, Karamarko i posebno udruženje likova MOST dobilo je izbore. Ponudili su promjenu.

Koliko je to Obamina krivica?

On ima veliku odgovornost za ovaj poraz. Imao je idealnu priliku 2008: bio je izuzetno popularan, kontrolisao je senat i došao na vlast u trenutku sloma Volstrita i bankarskog sektora. Imao je realnu mogućnost da pokrene novi Njudil kao što je to učinio Roosevelt 1930-ih. Umesto toga je uzeo Larryja Summersa i Tima Geithnera kao svoje ekonomske savetnike, ljude koji su uništili institucije nasleđene od Roosevelta. Obojica su bili u Clintonovoj administraciji koja je ukinula poslednje mehanizme kontrole Volstrita i suspendovala Glass-Steagallov zakon o kontroli bankarskog poslovanja. Obama je takve ljude doveo da srede nastali haos. Naravno da su oni samo povećali privilegije finansijske klase.

Daljnji komentari su suvišni, samo treba mijenjati imena
Do koje mere bi trebalo ocenjivati njegovo nasleđe na osnovu prvih nekoliko meseci dok se borio sa velikom ekonomskom krizom?
Na osnovu njegovih intelektualnih sposobnosti koje su nesporne, ili na osnovu njegove politike. On nije progresivan. Levičari su u njemu videli nešto što on nije. On je ambiciozan čovek koji je želeo da bude deo establišmenta, umesto da mu se suprotstavi. Njegovi napori da se integriše u postojeći poredak su doveli do pobede Trumpa.

On smatra da je levica previše podeljena i fokusirana na parcijalna pitanja kao što su LGBT+ prava ili pokret Black Lives Matter, i da će nastaviti da gubi izbore sve dok se ne udruži oko zajedničkog programa.

Zašto je liberalna ili progresivna elita tako omražena?

U poslednjih 30 godina smo dozvolili fragmentaciju progresivnih vrednosti – imamo borbu za LGBT+ prava, feminizam i borbu za građanska prava. Onog trenutka kada feminista prihvati da više žena u upravnim odborima znači više minimalno plaćenih poslova za imigrantkinje, gubi se svaka veza između feminizma i humanizma. Kada je gej pokret usvojio mentalitet potrošačkog društva kroz slogane kao što je „kupuj dok ne padneš“ i zapostavio svoj rad na netrpeljivosti društva prema sebi i borbu protiv policijske brutalnosti – postao je deo liberalne elite. Rešenje je u međunarodnom i humanističkom progresivnom pokretu. To je težak zadatak, ali nam je upravo to potrebno kako bismo se suprotstavili liberalnom poretku i Trumpu. Oni se pretvaraju da su protivnici, ali su u stvari saučesnici, jer su potrebni jedan drugome.

SDP je izabrao jučer nastavak politike establishmenta. Ljevica, barem ova o kojoj Varoufakis priča tako je nestala i kao mogućnost u našem društvu. Dok se u svijetu ovako ili onako urušava neoliberalni poredak hrvatsko društvo hrabro kroči u njega dalje.

Budućnost?
Idiotkracija sa isto takvim podanicima.

Pregazila nas nepamet u nevrijeme. Biramo fine i za društvo kontraproduktivne. Fini Plenković i fini Bernardić, zgodna Kolinda, savjetnik Milanović, dobra Mrak.. sve likovi iz sapunica u kojima, na žalost u iluziji živi većina Hrvata.

https://radiogornjigrad.wordpress.com/2016/11/25/yanis-varoufakis-levica…

Oglasi