Nataša Andrić: BLAGO MISLIMA, JER PISANA REČ JE PAS NA LANCU

12631494_935281739888228_7033143981525030619_n

BLAGO MISLIMA, JER PISANA REČ JE PAS NA LANCU

Sedim pored utrnule lampe, one u kojoj je duh umro, i slušam kako tamu struže list koji okrećem.
“Čiji je ovo mrak?”, pita neko, ne vidi se ko.
“Ne znam, zatekla sam se ovde.”
“Jest dobar. Crn!”
Dušolovka je opet prazna. Vetar duva, a nebo je mrgodno. Nedovoljne su zalihe nada. Oduzela sam sebi život i zadržala ga. Ćutim u rovu. I ulična rasveta je na umoru, čini da ulica izgleda bolesno. Gole grane se njišu i grebu po prozorima. Jesen je gladna čoveka.

Oglasi