MIHAILO, MOJA PRVA I POSLJEDNJA GATARA

1-a-caffe

Piše: Tonka Alujević

Hvar, lito, najlipše godine života na ovin prostorima, pucamo mi od naše mladosti…I jednoga dana, pojavi se mladi Mihailo. Meni i mojin prijateljicama skuva kafu i reka da će nan gatat. Izvrnija on naše čikare, ocidija oni fundać i počne priča. Kad je doša red na me, Mihailo je onu čikaru vrtija vamo-tamo, mudrova, kašja, pa konačno reka svoje:
– Ja ovde vidim nekog princa ali ne na belom konju nego na belom brodu koji će da dođe po tebe. Uskoro.
Mi udrile u cerek ali posli dvi godine bela ladja sa mojin prvin mužen je stvarno došla iz pravca Zadra i odvela me. Ali to sad nema veze.
Partija posli toga gatanja Mihailo u Beograd, a malo san mu se ka i svidila. Studirala san u to vrime španjolski a on je bija sportski novinar beogradskih Novosti. U treći misec igrala je Zvezda sa Realon u Madridu i njemu je palo napamet da iden i ja s njima a ako ko pita zašto, ka prevoditeljica. I tako je JATov avion sa svin onin igračima, trenerima, maserima, likarima, fotoreporterima… u Zagreb sletija samo po mene. Prevoditeljica je imala ozbiljnih 20 godin, molin lipo.
Došli mi u Madrid, upoznali jednu Španjolku i kažen ja njemu:
-Ma vidi Mihailo šta je mala smišna, šta ću ti ja, ol ne vidiš da je zajubljena u tebe?!
Utakmice ni vidila nisan, a ako san šta prevodila onda je to bilo njihovo faćkanje. I u tome san bila izvrsna jer su se oni nastavili volit i za vrime rata. Ali to je daje njiova stvar.
Oni su bili o svome poslu a ja san lutala po Madridu solo. I upadnen u jedan bar koji se zva ”Sezame otvori se”. Sićan se, neko je svira klavir i onda se diga jedan mladi čovik, posli san tek saznala da je sin vlasnika CEPSE(naftna kompanija sa Kanara) i on mi je napisa pismu na matunu. Nije bilo karte pa je vazeja prvo šta mu je palo pod ruku. Tako san priko svih carinskih kontrola prolazila sa tin matunon ispod ruke.
Do danas nisan znala di je nestala moja gatara i slučajno naletin na njega. Došlo je izgleda vrime za kafu i da mi ponovo proćiri u čikaru. Jer ovako se više daje ne more.

Oglasi