Vladajući i spasenje

ves2 (2)

Piše: Stefan Simić

Kada god pomislim na nečiji moralni pad odmah mi glavom prođe koliko se danas teško dolazi do novca i bude mi jasnije.

Ranije sam olako osuđivao, a danas iako se, naravno, ne slažem sve više razumem.

Zašto radi neko to što radi?

Sigurno ne zato što voli, već zato što mora.

I to moranje, to prokleto moranje da bi se preživelo je najgore od svega.

Kada moraš da poštuješ proklete gazde zato što ti od njih zavisi život porodice, a ne zato što su vredni poštovanja. Kada moraš da prećutiš kada bi najradije opsovao. Kada sve vidiš, a malo šta možeš da promeniš.

To je problem našeg života, savremenog, sposobnost da se sve sazna, ali ne i sposobnost da se deluje.

Uvek kada se neko mlad zanese umetnošću, idejama… odmah mi glavom prolazi ona realnost koja će da mu se obije o glavu vrlo brzo. Ukoliko ima materijalnih sredstava onda će da gura, kakav god da je. Ali, ukoliko nema, koliko god da je dobar, pod uslovom da nije stvarno najbolji, nema mu spasa, i teško da može da pobedi, u toj utakmici, na duže staze.

Novac, prokleti novac, koliko god da ga čovek negira, savremeni svet je tako sazdan da je on prisutan svuda, gotovo u svakoj društvenoj situaciji. Čak i u osmehu na licu može da se očita neki interes.

Čovek mora, ili da bude mnogo skroman da bi znao da raspolaže sa malo, a da bude, kao ličnost, mnogo, ili da, jednostavno, negde pripada, a samim tim i da očekuje za sebe deo kolača.

Zato se svi učlanjuju u vladajuće stranke, ne zato što su zaljubljeni u vođu, već zato što tu vide spas za sebe i svoju porodicu. To, naravno, ne opravdava njih, ali daje jasnu osnovu da ih čovek razume.

Tako da, zlo ne treba tražiti samo u čoveku, nego u društvenim procesima koji ga primoravaju da se odrekne ljudskosti da bi opstao. Ili da bi se svrstao uz one koje čini nepravdu…

A silni marginalci, ljudi van zakona, ljudi koji nisu pristali na pravila, ili osobenjaci koji su se povukli u sebe, da li su oni loši zato što nisu pristali na sistem, ili su, jednostavno, za sebe stvorili svoja pravila, i zato se toliko razlikuju.

Što je čovek stariji, koliko god ranije prezirao to saznanje, shvata koliko je, nažalost, ekonomija u osnovi svega, i kada se ta strana zadovolji, uz dobre temelje, može čudo da se napravi.

Dok bez toga, i van toga, uspevaju samo najotpornije ličnosti, kakvih je, nažalost, sve manje, dok ostali, jednostavno, moraju da se prilagode, u protivnom ne bi mogli da izdrže…