Nataša Andrić: PREDIGRAMO SE

1930790_918384971577905_7609281587277982304_n

PREDIGRAMO SE

Moj mozak je kao deca na slavama… Prvo se stide, a onda kad se opuste lome vaze, skidaju zavese i neprekidno traže vodu koju nikad ne popiju…
Svako u svoja četiri oka.
Slučajni neprolazniče, ovo je moj nebeski kutak. Gledaj me u oči dok čitaš i ćuti dok te slušam. Ne padaj mi u očima, očno dno je tvrđe od betona.
Sva tvoja dolaženja u obzir… Svemiruješ me u beskonačno – peščani sat koji leži.
Zaključak je odnešen.