Vladimir Ilič Lenjin: Govor o nacionalnom pitanju (12. svibanj/29. travanj 1917.)

1le1

Počev od 1903. godine, kad je naša partija primila program, mi smo se svakom prilikom suočavali sa očajnom opozicijom sa strane Poljaka. Ako proučite zapisnike Drugog kongresa videćete da su oni već tada iznosili iste argumente koje sada srećemo. Poljski socijaldemokrati napustili su taj kongres našavši da je za njih priznanje prava nacija na samoodređenje neprihvatljivo. I od tog vremena mi se svaki put spotičemo o isto pitanje. Godine 1903. imperijalizam je već postojao, ali tada kao argumenat nije bio spomenut imperijalizam; i onda i sad stav poljske socijaldemokratije ostaje čudnovatna, čudovišna greška: ovi ljudi žele da svedu stav naše partije na stav šovinista.

Politika Poljske je potpuno nacionalna, blagodareći dugom ugnjetavanju od strane Rusije, i sav poljski narod je potpuno prožet mišlju o osveti Moskaljima. Niko nije tako ugnjetavao Poljake kao ruski narod. Ruski narod služio je u rukama careva kao dželat poljske slobode. Nema naroda koji u tolikoj meri ne voli Rusiju kao Poljaci, i otuda proizlazi čudnovata pojava. Poljaska predstavlja prepreku socijalističkom pokretu zbog poljske buržuazije. Neka sav svet gori u plamenu – samo da je Poljska slobodna. Naravano tako postavljati pitanje znači terati šegu s internacionalizmom. Naravno, sada vlada nasilje nad Poljskom, ali ukoliko poljski nacionalisti računaju s time da će Rusija osloboditi – to je izdajstvo internacionale. A poljski nacionalisti tako su proželi shvatanjima poljski narod da tamo tako i smatraju.

Ogromna istorijska zasluga drugova poljskih socijaldemokrata je u tome što su oni istakli parolu internacionalizma i rekli: nama je najvažniji bratski savez s proleterijatom svih ostalih zemalja i nikad nećemo odobriti rat radi oslobođenja Poljske. U tome je njihova zasluga, i zato smo uvek samo ove poljske drugove socijaldemokrate smatrali socijalistima. Drugi – to su patrijoti, poljski Plehanovi. Ali zbog ovog originalnog stava kad su se ljudi, da bi spasili socijalizam, morali boriti protiv besnog, bolesnog nacionalizma, nastala je čudna pojava: drugovi dolaze k nama i kažu da se mi moramo odreći slobode Poljske, njenog otcepljenja.
Zašto mi Velikorusi, koji ugnjetavamo veći broj nacija nego ijedan drugi narod treba da se odreknemo priznanja prava na otcepljenje Poljske, Ukrajine, Finske? Nama predlažu da postanemo šovinisti, jer ćemo time olakšati poziciju socijaldemokrata u Poljskoj. Mi ne pretendujemo da oslobođenje Poljske, jer poljski narod živi između dve države koje su sposobne da se bore. Ali umesto toga da kažu da poljski radnici treba da rezonuju ovako: samo oni socijaldemokrati ostaju demokrati koji smatraju da poljski narod treba da bude slobodan, jer u redovima socijalističke partije nema mesta šovinistima, poljski socijaldemokrati kažu: upravo zbog toga što nalazima da je savez s ruskim radnicima koristan, mi smo protiv odcepljenja Poljske. To je njihovo puno pravo. Ali ljudi neće da razumeju da radi jačanja internacionalizma ne treba ponavljati jedne te iste reči, nego treba u Rusiji staviti u prvi plan slobodu odcepljenja ugnjetenih nacija, a u Poljskoj isticati slobodu objedinjenja. Sloboda objedinjenja pretpostavlja slobodu odcjepljenja. Mi, Rusi, treba da istaknemo sobodu odcepljenja, a u Poljskoj treba da istaknu objedinjenja.

Vidimo ovde niz sofizama koji dovode do potpunog odricanja marksizma. Gledišta druga Pjatakova je ponavljanje gledišta Rose Luksemburg …# Propust u zapisniku. – Red.# (primer Holandije). Tako rezonuje drug Patjakov, i tako on sam sebe pobija, jer se on u teoriji zalaže za odricanje slobode odcepljenja, a narodu govori: onaj ko odriče slobodu odcepljenja nije socijalist. To što ovde govori Patjakov je neverevatna zbrka. U zapadnoj evropi preovlađuju zemlje u kojima je nacionalno pitanje odavno rešeno. Kad govore da je nacionalno pitanje rešeno, imaju u vidu zapadnu evropu. Drug Patjakov prenosi to onamo gde to ne spada, u istočnu evropu, i mi dospevamo u smešan položaj.

Zamislite samo kakva je to strašna papazjanija! Imate Finsku ovde pored nas. Drug Patjakov u pogledu Finske ne daje konkretan odgovor, i on se potpuno pomeo. U ”Rabočoj gazeti” juče ste čitali da u Finskoj ratse separatizam. Finci dolaze ovamo i pričaju da kod njih raste separatizam, jer kadeti ne daju Finskoj punu autonomiju. Tamo raste kriza, nezadovoljstvo general-guvernerom Rodičevom, a ”Rabočaja gazeta” piše da finci treba da sačekaju Ustavotvornu skupštinu jer će se tamo postići sporazum Finske s Rusijom. Šta znači sporazum? Finci treba da kažu da oni imaju pravo na određeno rešenje svoje sudbine na svoj način, a onaj Velikorus koji bi to pravo odricao bio bi šovinist. Druga stvar, kako bismo mi reki finskom radniku: kako je tebi korisno da rešavaš…# Propust u zapisniku. – Red.#

Drug Patjakov samo negira našu parolu govoreći da to ne znači davati parolu za socijalističku revoluciju, ali on sam odgovarajuće parole nije dao. Metod socijalističke revolucije pod parolom: ”Dole granice” je potpuna zbrka. Nisam uspeo da objavim članak u kome sam ovo gledište nazvao ”imperijalističkim ekonomizmamom”. Šta znači – ”metod” socijalističke revolucije pod parolom ”Dole granice”? Mi smo za neophodnost države, a država pretpostavlja granice. Država može, naravno, da ima buržuasku vladu, a nama su potrebni sovjeti. Ali i zanjih postoji pitanje granice. Što znači ”Dole granice”? Ovde počinje anarhija…”metod” socijalsitičke revolucije pod parolom ”Dole granice” – to je prosto papazjanija. Kad socijalistička revolucija sazre, kad se ona izvrši, ona će se prebacivati na druge zemlje i mi ćemo je pomoći, ali kako, ne znamo. ”Metod socijalističke revolucije” je fraza lišena sadržaja. Ukoliko postoje ostaci pitanja koja buržuaska revolucija nije rešila, mi se zalažemo za njihovo rešavanje. Mi smo prema separatističkom pokretu ravnodušni, neutralni. Ako se Finska, ako se Poljska, Ukrajina odcepe od Rusije, u tome nema ničeg rđavog. Šta je tu rđavo? Ko to kaže, taj je šovinist. Treba šenuti pameću pa da se produži poitika cara Nikolaja. I Norveška se odvojila od Švedske… Nekad su Aleksandar I i Napoleon razmenjali narode, nekad su carevi delili Poljsku. Zar da mi produžimo ovu taktiku careva? To je odricanje taktike internacionalizma, to je šovinizam najgore marke. Ako se finska odcepi, šta je u tome loše? Kod oba naroda, kod proleterijata Norveške i Švedske pojačalo se uzajamno poverenje posle odcepljenja. Švedski veleposednici hteli su da zarate, ali su se švedski radnici usprotivili i rekli mi nećemo u taj rat.

Finci sad samo hoće autonomiju, mi smo za to da se Finskoj da puna sloboda; tada će se poverenje prema ruskoj demokratiji pojačati; baš tada kad to bude sprevedeno u život, oni se neće odcepiti. Kada njima dolazi g. Rodičev i cenka se zbog autonomije, nama dolaze finski drugovi i govore nama treba autonomija. A protiv njih otvaraju vatru iz svih topova govoreći: ”Čekajte Ustavotvornu skupštinu.” Mi, pak, govorimo: ”Onaj ruski socijalist koji odriče slobodu Finskoj, taj je šovinist.”

Mi kažemo da volja stanovništva određuje granice. Rusija ne smeš ratovati zbog Kurlandije! Nemačka, napolje vojsku iz Kurlandije! Tako mi rešavamo pitanje odcepljenja. Proleterijat ne može upotrebiti nasilje, jer ne sme da ometa slobodu naroda. Parola ”Dole granice” biće tačna onda kad socijalistička revolucija postane stvarnost a ne metod, i mi ćemo onda reći: drugovi, dođite k nama.

Sasvim je druga stvar pitanje rata. U slučaju potrebe mi se ne odričemo revolucionarnog rata. Mi nismo pacifisti. Kod nas sedi Miljukov i šalje u Finsku Rodičeva koji tamo besramno ucenjuje finski narod, mi kažemo: ne, ne smeš ruski narode, vršiti nasilje nad Finskom; ne može biti slobodan narod koji sam ugnjetava druge narode. U rezoluciji o Borgbergu mi kažemo: izvedite vojsku, i dajte naciji da pitanje reši samostalno. A ako sutra sovjet uzme vlast u svoje ruke, to neće biti ”metod socijalističke revolucije”; mi ćemo tada reći: Nemačka, napolja vojska iz Poljske; Rusija, napolje vojska iz Jermenije – inače će to biti obmana.

O svojoj ugnjetenoj Poljskoj drug Dzeržinski nam kaže da su tamo svi šovinisti. Ali zašto niko od Poljaka ne kaže ni reči kako da se postupi s Finskom, s Ukrajinom? Mi od 1903. naovamo tako mnogo diskutujemo o tome da već postaje teško o tome i govoriti. Kuda hoćeš, tamo i idi… Ko ne stoji na tom gledištu taj je aneksionist, taj je šovinist. Mi hoćemo bratski savez svih naroda. Ako bude ostajala Ukrajinska republika i Ruska republika, među njima će biti više povezanosti, više poverenja. Kad ukrajinci budu videli da mi imamo republiku sovjeta, oni se neće odcepiti, a ako kod nas bude republika Miljukova, odcepit će se. Kad je drug Patjakov, u punoj suprotnosti sa svojim shvatanjima, rekao: mi smo protiv nasilnog zadržavanja u granicama – to jeste priznanje prava nacije na samoodređenje. Mi nikako nećemo da hivinski seljak živi pod jarmom hivinskog hana. Razvijanje naše revolucije, mi ćemo uticati na ugnjetene mase. Samo tako treba postaviti agitaciju u ugnjetenim masama.

A svaki ruski socijalist koji Finskoj i Ukrajini ne priznaje slobodu srozat će se do šovinizma. I nikakvim sofizmima i pozivanje na svoj ”metod” nikada se neće opravdati.

LENJIN 1917, kultura – beograd 1957., Sveruska aprilska konferencija RSDRP, 7-12 maj (24 -29 april) 1917.  Govor o nacionalnom pitanju od 12. maja (29 aprila)

1len2

Oglasi

There is one comment

  1. SAŠA PERNAT

    Ovo važi za nas:” Ali ljudi neće da razumeju da radi jačanja internacionalizma ne treba ponavljati jedne te iste reči, nego treba u Rusiji staviti u prvi plan slobodu odcepljenja ugnjetenih nacija, a u Poljskoj isticati slobodu objedinjenja. Sloboda objedinjenja pretpostavlja slobodu odcjepljenja. Mi, Rusi, treba da istaknemo sobodu odcepljenja, a u Poljskoj treba da istaknu objedinjenja.”

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s