Bunar teških reči
Postoji bunar u koji bacam sve teške reči
koje smo jedno drugome izgovorili ti i ja
iz njega se ponekad oseti udaljeni smrad
koji me podseti na tebe
i uzbudi me, čudnovato i naglo,
podseti me na miris tvojih prepona
tvojih pazuha
poželim da skočim tamo, u bunar teških reči
i udahnem te ponovo
otvorenih usta, široko,
kao vetar s mora da primam u sebe.
Starci iz naše ulice
Starci iz naše ulice
svakoga dana šetaju parkom
nabadajući život štapom
kao lišće.
Nekad probodu kroz srce
mladi zeleni list
i začuje se jauk.
Starci za ovo ne haju
i pravdaju se da su nagluvi.
I tako od klupe do klupe
mašu, probadaju
rasteruju ptice i pčele
imaju primedbe na vazduh i na sunce
nemo kritikuju vetar
opominju senku da se skloni
zameraju svetu što se okreće
a njih baš niko nije pitao
u kom će pravcu i do kad
sve to da se vrti.
Plava zvezda
Sećaš se manastira Plava zvezda
u kome su svi imali zavet ćutanja
osim starčića koji nam je pokazao
zavojite stepenice što vode na onaj svet
i svirao nam Baha na orguljama.
Svi ostali ćutali su večno
pravili trapist i rakiju
i presovali orahovo lišće u stare odore
čuvajući sve to od vremena, od moljaca i osvajača.
Ali napori su uzaludni.
Starčić je do sada već sigurno mrtav.
Moljci su došli i pojeli sve osim dugmadi.
Osvajači su pojeli sir, popili rakiju,
zapalili stare knjige i orgulje.
Ni ti i ja više nikada nismo otišli u Plavu zvezdu
a kleli smo se da hoćemo
i da ćemo dovoditi svoju decu da vide
kako je čaroban svet tišine.
radio gornji grad 
